Неко у затвор, неко на праксу

Док са државних факултета професори иду у затвор, дотле са приватних у затвор иду студенти на праксу. Овако је јуче кроз смех рекао професор др Небојша Шаркић, са (приватног) Правног факултета Универзитета Унион, одговарајући на оптужбе да је на приватним факултетима легализована корупција и да се кроз позамашне школарине заправо купују дипломе. У разговору за наш лист истакао је да високошколске установе не треба делити на приватне и државне, већ на добре и лоше.

У Србији се будући правници образују на 14 факултета, шест државних и осам приватних.

– Осим тих матичних факултета, постоје и одељења неких правних факултета – каже за "Политику" професор др Сима Аврамовић са београдског Правног факултета, истичући да државни правни факултети у Београду и Новом Саду немају одељења ван својих матичних седишта.

Према његовој оцени, под знаком питања је квалитет наставе у тим одељењима или бар у већини њих, али ће се у том домену проблем решити, јер ће по новим правилима игре и та одељења морати да испуне све услове као и матичне установе.

Афера која је пукла на крагујевачком Правном факултету бацила је сумњу и на друге факултете и дипломе у Србији, највише због тога што у нашој земљи не постоји стварно тржиште рада. Да то тржиште рада заиста постоји тачно би се знао рејтинг сваког факултета, односно универзитета.

– Овако су дипломе наших престижних и у иностранству уважаваних факултета формално изједначене с дипломама свих осталих и државних и приватних факултета у нашој земљи, мада се у пракси ипак води рачуна о томе где су студенти дипломирали. Нарочито приликом запошљавања у државним институцијама, пре свега, у правосуђу – указује професор Аврамовић, члан Савета Београдског универзитета и председник Статутарне комисије.

Професори Аврамовић и Шаркић сматрају да је неопходно да испити буду јавни, да се не полажу у кабинетима, да се ради у мањим групама, да сваки студент зна колико други студенти знају и да ли су прошли на испиту.

– Тада не може бити корупције – упозорава професор с Правног факултета Универзитета Унион, наглашавајући да се на тој високошколској институцији ради у малим групама, где се сви студенти међусобно познају, а и професори знају колико ко зна. – Ту нема лажи, нема преваре. И то је предност факултета с мањим бројем студената.

Једна од студенткиња права на Униону тврди за наш лист да није тачно "да се лакше пролази на приватном факултету, јер се за школовање дају велике паре", већ да је управо обрнута ситуација – професори имају строже критеријуме у односу на период када су радили на државној институцији.

– Дешава се да на испиту прође само пет одсто студената. Међутим, овде је квалитет студирања много бољи у односу на државни факултет, почевши од одличних услова рада, приступачнијих професора, па до студентске службе која је неупоредиво ефикаснија и, да кажем, људскија – прича ова девојка, која је претходно имала индекс Правног факултета Универзитета у Београду.

Поменути приватни факултет је основан пре пет година. Годишње се овде упише 200 бруцоша. До сада је дипломирало 16 студената. Годишња школарина износи хиљаду и по евра. Тренутно овде студира око хиљаду академаца и њима предају, вели Шаркић, угледни професори, са међународном репутацијом.

Да је веома важно ко студентима предаје потврђује и професор Аврамовић и наводи да на београдском Правном факултету часове држе академици, затим у свету веома угледни професори и асистенти који су своје дипломе стекли на најпрестижнијим светским универзитетима.

– На београдски Правни факултет годишње се уписивало око хиљаду и по студената. Некад нешто мање, некад нешто више, а сваке године дипломира између 300 и 400 студената. Али то нису студенти из једне, већ из више генерација. До сада годишње само десет до петнаест одсто студената дипломира о року, у једној генерацији. Преласком на болоњске принципе студирања ефикасност студија ће се знатно повећати. Од сада студенти могу кроз предиспитне обавезе заправо да положе испит. Реч је о свакодневном праћењу рада сваког студента. И то не само да професори прате шта раде и колико знају студенти, већ то исто могу да виде и други студенти. Тако је обезбеђена јавност рада, а истовремено је дата могућност академцима да прикупљају поене. Ако све предиспитне обавезе одраде онда је испит само формалност. И "извлаче" само једно питање – објашњава професор Аврамовић.

Он, међутим, указује да извршавање предиспитних обавеза није обавезно за све студенте. Они и даље могу, ако желе, да изађу на испит по старом.

– Многи још сматрају да испит треба да буде главни чин. Проблем је и велики број студената на нашем факултету. Ту држава мора да се одлучи: хоће ли да смањи број уписаних студената или ће да иде на масовност ради решавања друштвених проблема, као што је незапосленост – упозорава Аврамовић.

Међу "млађим" факултетима који школују правнике је Спољнотрговински факултет у Новом Саду. Налази се у оквиру Привредне академије.