Лаловић: Пљачка српских пензионера

Због упорног одбијања словеначког пензијског фонда да и после 16 година српским пензионерима који су своје принадлежности зарадили у Словенији у време велике Југославије, реше ово питање, нова влада Србије требало би озбиљно да преиспита однос са овом бившом југословенском републиком, посебно у делу привредне сарадње, и да запита треба ли уопште, док се проблем српских пензија не реши, словеначким фирмама дозволити да послују у Србији, изјавио је за "Политику" Слободан Лаловић, министар за рад и запошљавање.

Ресорно министарство је у више наврата иницирало сусрет са представницима словеначког пензијског фонда како би Споразум о социјалном осигурању између две државе коначно био потписан, тако да не стоје тврдње да српска страна није показала довољно интересовања да цео проблем истера до краја, истиче Лаловић, додајући да су проблем увек правили Словенци који су у последњем тренутку одустајали од разговора.

– Још 2001. године покренута је иницијатива да започну разговори са Словенијом, да би 2002. године словеначкој страни био упућен и нацрт будућег споразума, као и листа људи који су остварили право на пензије радећи у Словенији, а сада живе у Србији. Међутим, Словенија је отказала и овај сусрет – објашњава Лаловић.

Како би Словенци озбиљно схватили овај проблем и приступили верификацији Споразума, који је иначе потписан са свим осталим бившим југословенским републикама осим са Србијом, много пута су тражени и разговори на високом нивоу. Преко амбасаде у Љубљани, али и највиших државних званичника. Међутим, српска страна је ту наишла на игнорисање и одбијање, а као разлог Словенци су наводили да је исплата тих пензија велики удар на њихов буџет и да они нису у могућности да измире те финансијске обавезе, јер би на тај начин могли да угрозе улазак у еврозону – каже Лаловић.

Имајући све ово у виду, јасно је, истиче он, да се ради о пљачки пензионера који су деценијама радећи за словеначке фирме у њихов буџет уплаћивали доприносе, а сада им "европска" Словенија онемогућава да остваре основно људско право – да приме пензију.

Лаловић истиче да је недопустиво да Словенија, под изговором да су ови издаци за српске пензионере велики удар на њен буџет, одбија да исплати све заостале принадлежности. Он напомиње да они за овај дуг знају последњих 16 година, те да то није ништа ново.

Такође је интересантно, напомиње Лаловић, да Словенија најављује да ће Споразум о социјалном осигурању ускоро бити потписан са Црном Гором, која је до јуче била у државној заједници са Србијом, а да Србија највероватније никада неће ни доћи на ред. Словеначка влада овај убрзани поступак објашњава тиме да у Црној Гори има мало оваквих случајева, те да им исплата тих пензија неће бити велико оптерећење за државну касу.

– Из свега једино произилази да Словенија стрпљиво чека да српски пензионери који су зарадили своје принадлежности никада не дочекају да их приме – категоричан је министар Лаловић.

Како ствари стоје, једино решење да се Словенија примора да измири обавезе према Србији је да јој се онемогући отварање нових Меркатора, Меркура или Горења, који су у међувремену освојили овдашње тржиште. На питање да ли би имало ефекта да се цео случај препусти међународном суду, Лаловић каже, да би се тај процес отегао у недоглед и да је питање колико би њих доживело да оствари своја права.

Оваквом својом политиком Словенија, којој је Европска унија императив, само је додатно потврдила колико поштује европске норме и принципе. О томе говори и чињеница да је Словенија 1991. године избрисала из својих пензијских архива податке за око 17.800 осигураника из Србије који су за живота СФРЈ радили у словеначким фирмама, што је недопустиво.

 Протеклих година статус су успели да реше само они који су у моменту отцепљења Словеније већ били у пензији, као и они чије је последње запослење у Србији, а у међувремену су испунили услове за пензионисање. Таквих је, како се сазнаје у Фонду ПИО, око 700, док је број оштећених који чекају да реше овај проблем – више десетина хиљада!

Њима српски фондови на свој терет признају и словеначки стаж до дана отцепљења. Словенији, међутим, није пало на памет да покаже добру вољу и да учини исто, па сви они чије је последње радно место било на територији дежеле и испуњавају минимум услова за пензију, могу да рачунају само на умањену пензију коју примају по српској Уредби.

Та примања су пет-шест пута мања од минималних словеначких која би пензионерима овде припадала.