Jеловник за пут на Марс

Ако се имају у виду сва велика открића научника Америчке агенције за истраживање свемира (НАСА), прављење јеловника било би права ситница да није реч о менију за астронауте који ће се отиснути на Марс.

Пред стручњацима је задатак да нахране групу од шест до осам космонаута, да им понуде разноврсну исхрану која ће их држати здравим и срећним у периоду од две и по године колико ће провести у орбити. Њихов пут до „црвене планете” трајаће шест месеци, тамо би требало да остану годину и по, док ће им за повратак бити потребно пола године.

Да би истакли колико је тешко одабрати намирнице, али и предвидети количине, стручњаци су упоредили свој задатак са породицом која би одједном требало да купи довољно намирница за три године.

„Марс је другачији, јер је толико удаљен. Нећемо имати могућност да им шаљемо храну сваких шест месеци, као што радимо за посаду Међународне свемирске станице”, казала је за агенцију АП Маја Купер из тима који прави нови свемирски мени.

Космонаути на Међународној свемирској станици имају могућност да бирају између стотинак различитих намирница и јела од којих су сва унапред спремљена, замрзнута и дехидратизована, и чији је рок трајања највише две године. Пре него што се отисну у орбиту, они пробају храну и дају коначну оцену, јер у свемиру, где нема гравитације, не могу да оцене мирис хране.

Дужина трајања мисије значајно отежава посао израде новог менија, али чињеница да Марс има извесну силу гравитације омогућила би посади да сама припрема поједине оброке. Боравак на „црвеној планети” отвара могућност да астронаути могу, на пример, да исецкају поврће или чак да сами нешто спреме. Иако је ниво притиска другачији него на Земљи, научници верују да ће кување бити могуће у експрес-лонцу.

Једна од могућности коју стручњаци агенције разматрају јесте да астронаути имају малу стаклену башту на Марсу, у којој би гајили шаргарепу или паприку. Поврће и воће расло би у води обогаћеној минералима, уместо у земљишту.

„Космонаути би у овом случају имали свеже биљке, што би им обезбедило најбољи унос хранљивих материја, а истовремено сами би могли да комбинују састојке, за разлику од унапред припремљених јела. Најважније је да исхрана омогући да њихово физичко стање може да издржи захтеве мисије”, наводи Маја Купер.

Друга могућност јесте да се храна припрема као сада за посаду Међународне свемирске станице, али би то захтевало да њен рок трајања буде пет година уместо садашње две. Научници тренутно истражују могућност да се то постигне.

„Идеално би било да се ова два начина комбинују, па да имају и свежу и унапред спремљену храну”, казала је Куперова и додала да је могуће да ће један астронаут у мисији бити посвећен искључиво припреми хране.

Тренутно се на стварање новог менија троши милион долара годишње.

А. М.

-----------------------------------------------------------

Без млека и меса

Тим који ради на стварању новог јеловника понудио је око стотину рецепата. Сви су вегетаријански, јер је производе од млека и меса немогуће очувати на тако далеком путовању као што ће бити пут на Марс, који би за посаде најраније требало да почне тек за 18 година.

Да би јела била довољно хранљива, истраживачи су направили комбинације оброка која садрже сојин сир, орахе, пицу на којој ће уместо сира бити шаргарепа, црвена паприка, печурке, кикирики и домаћи сос.