Ко надзире силоватеље?

Срђан С. (45) из околине Крагујевца, кога је тамошња полиција ухапсила због сумње да је од марта ове године, више пута силовао четрнаестогодишњу сестричину, само је један, како се сумња, од више стотина повратника када је реч о овом тешком кривичном делу. Није он изузетак ни када је реч о томе да је на противприродни блуд принудио малолетну девојчицу, нити да је током сексуалног чина применио силу и претио жртви да ће „сносити последице” уколико га пријави.

Иако се сумња да му није први пут да је починио овако гнусно дело, према доступним информацијама, Срђан С. никада због тога није завршио иза решетака.

„Политикин” саговорник, који је због деликатности теме и случаја, желео да остане анониман, каже да је међу силоватељима много повратника.

– Велики је број силоватеља који имају неки импулс који их тера да раде такве ствари. Зато је врло важно у затвору организовати добар третман помоћу којег би, починиоци кривичног дела силовања, били „излечени” од овог порива. Исто треба напоменути да постоји више врста силовања. Она која се дешавају у одређеним ситуацијама (ситуациона силовања), али и оних починилаца који имају тенденцију ка насиљу – каже наш саговорник.

Код случаја силовања, објашњава наш саговорник, веома су важна правила кривичног поступка.

– Врло је важно да се правилима кривичног процесног законодавства омогући да се жртва у поступку поштеди разних репрекусија. Ту, најпре, мислим на секундарну виктимизацију. Шта је циљ? Жртва која претрпи силовање о немилом догађају мора да говори и по неколико пута, у различитим фазама поступка. Сваки пут када жртва изнова препричава шта јој се догодило доживљава нову психолошку трауму – објашњава наш саговорник.

Из страха од лошег поступања, према његовим речима, многе жртве не пријављују да су биле силоване. Зато се број оних који дођу пред суд, много разликује од правог броја силоватеља. По неким истраживањима, наводи наш саговорник, на једно пријављено силовање долази пет или шест која нису пријављена. Насупрот овоме, известан проценат пријављених силовања је лажан.

Судије, према његовим речима, и даље изричу казне на граници или испод законског минимума. Није, међутим, свако силовање исто. За тежи облик силовања, када је током присилног сексуалног контакта дошло до повреде, изричу се строже казне.

Наш саговорник наводи пример од пре неколико година када је лажном таксисти који је примао девојке у свој аутомобил, а потом их одвозио на скровита места и силовао, изречена казна затвора од 15 година, што је била максимална казна у то време.

Подсетимо, Влада Србије усвојила је крајем априла такозвани Маријин закон, који предвиђа да ће сви извршиоци кривичних дела силовања или педофилије након одслужења затворске казне бити под надзором полиције и друштва. Законом је предвиђено и да осуђенима неће бити дозвољен ни условни отпуст, већ ће морати у целости да одслуже казну.

За израду закона коришћен је текст „Маријиног закона” који је сачинио и Министарству правде раније доставио Слободан Јовановић из Старих Лединаца, чија је осмогодишња ћерка пре две године силована и угушена, као и решења из Велике Британије у тој области, посебно за мере након одслужене казне.

У САД постоје законске могућности да се учинилац силовања, за кога се оцени да је вероватни повратник, и да спада у такозване сексуалне предаторе, стави под одговарајући надзор и после извршења казне. У тешким случајевима, чак се примењује хемијска кастрација у Северној Америци, Канади, Данској, Норвешкој, Шведској, али је дозвољена само ако постоји писмени пристанак осуђеног.