Крвави печат злочина из страсти

Збуњују нас све чешћи злочини у којима жртва бива измасакрирана а починилац искаже праву крволочност. Страст, афекат, гнев... Шта то гони људе на такве сулуде потезе?

Стравичан злочин, више као пример, запањио је недавно јавност. У просторијама Термоелектране „Никола Тесла” у Обреновцу А. Т. је после краће свађе заклао своју супругу Т. Т, а затим је више пута избо ножем. Десет дана касније В. С. (58) из Црепаје у околини Панчева је са више удараца бетонским блоком у главу, убио своју невенчану супругу С. Ј. (62). Наочиглед њиховог десетогодишњег сина, З. С. (32) из Парага код Бачке Паланке на смрт је претукао своју невенчану супругу Б. Б. (34), у марту ове године. У сва три случаја мотив убиства је, према првим налазима истраге, била љубомора.

– Када убица измасакрира жртву, иако му је већ након првог хица, убода ножем или ударца секиром било јасно да је убио, онда такав злочин не личи на остале. Разарање жртве „печат” је убиства из страсти, за које је карактеристичан врло близак однос између жртве и убице – каже за „Политику” психолог и криминолог Златко Николић, виши научни сарадник Института за криминолошка и социолошка истраживања.

Наш саговорник додаје да број оваквих убистава све више расте у условима социјалних криза и повећане отуђености савременог човека.

– Веома је тешко схватити откуда толика мржња и агресија према некоме са којим је злочинац био близак, односно, како то да се дојучерашња љубав нагло претворила у мржњу до агресије. Због тога се зачудимо када чујемо да је неки пар из нашег комшилука, који смо познавали као веома уљудан, пристојан и чак срећан у својој вези, сада одједном доспео у медије због веома морбидног убиства – каже Николић.

Он сматра да страсти нису биолошки дате човеку. Људи не чине самоубиства због незадовољене сексуалне потребе, већ зато што нису могли да остваре своје страсти за љубављу.

– Љубав је човекова потреба да превазиђе страх од усамљености и неприпадности. Како су те страсти развијене зависи од природе појединца, али и од социјалних прилика у којима он живи. Малигна агресивност развија се код појединца када у породици не постоје љубав и солидарност. Такве особе нису оспособљене да успоставе нормалан емотивни, чулни и интелектуални контакт са другима, па су ти други за којима чезну за њих у ствари туђинци. Уколико до контакта и емотивног односа дође, они од те друге особе праве идола. Истовремено постају превише егоистични, што доводи до пропадања везе и љубави – објашњава наш саговорник.

Тада, сматра Николић, настаје патња, која прераста у то да они за „пропаст” окривљују другу страну и даље не одустајући од свог егоизма.

– Људска природа у таквим условима налази други могући одговор на те исте потребе, односно, друге страсти, као што су садизам, нарцизам и рушилаштво. Онај ко не може да воли он почиње да мрзи, а ко не може да гради, он руши – тврди Николић.

Љубомора и страх од губитка партнера су, према речима нашег саговорника, заправо страх од губитка припадности.

– Људи који воле неку особу, заправо, воле сами себе. Вољена особа им је само „огледало” заљубљености у себе. Зато у случајевима показивања нежељеног одраза, заљубљени почиње да пати и да мрзи. Због лоше социјализације и личних својстава, до јуче вољену особу, као огледало своје љубави и припадности, они разбијају у најситније делове. Отуда убиства из страсти са више десетина убода ножем, употребом више шаржера муниције, комадање тела жртве, убијање бомбом и самоубиствима починиоца. Они више не виде себе у „свом огледалу”. Са друге стране, они су за спољни свет и сопствено окружење били социјализовани по свему, осим у осећају припадности и страху од угрожености тог осећања – оцењује Николић.

----------------------------------------------

Теорија и пракса

„У кривичним законицима, али и уџбеницима о кривичном праву не постоји појам ни термин убиство из страсти, иако се он повремено као мотив сусреће у образложењима пресуда починиоцима убиства. Правно дефинисање убиства у Кривичном законику битно одређује ваљаност судске одлуке. Стога није свеједно за саму правду ако судија по мотиву не разликује убиство из ниских побуда, убиство из безобзирне освете и убиство из страсти. Од садашњих судија се, додуше, не може ни тражити више када им Кривични закон то не омогућава, а теорија и теоретичари кривичног права тај феномен чак и не разматрају. На нама је да, у времену које следи, постојеће феномене објективно и дефинишемо и да судовима и судијама омогућимо да примењују Кривични закон, а не да га изнуђено тумаче – каже Златко Николић.