Глинени човечуљци и аждаје

Човечуљак величине баштенског патуљка седео је синоћ на Тргу републике, потпуно непомично, премда се на два метра иза његових леђа сместила подједнако мајушна аждаја, која је под разјапљеним чељустима држала брод. Апокалиптичну слику је употпунило невреме, које је на две чудне прилике и пролазнике завитлало силовит ветар, за којим су ускоро стигле и муње и пљусак густ и тежак као Нијагарини водопади. Али, човечуљак и аждаја се ни под провалом облака нису померили. Нису ни могли јер су испечени од глине, у техници познатој као теракота, и донети, заједно с још неколико десетина скулптура, на централни београдски трг као део програма Белефа под називом „Тераторија”.

Изложба је дело седамдесетак уметника који су своје радове припремали неколико месеци у својеврсној колонији у кикиндској фабрици. У том погону се глина некада пекла за индустријске сврхе. Али, предузеће је пропало и данас служи томе да повремено угости уметнике.

– Очекивали смо да ћемо окупити не више од тридесетак људи. Презадовољни смо што их је на крају било и више него двоструко од тог броја. То су млади људи с разних факултета, из земље, региона, Венеције, Париза. Нису то само неафирмисани уметници, има међу излагачима и многих који су већ овенчани важним наградама, оних који предају на својим високошколским установама – казао је Марко Лађушић, координатор пројекта „Тераторија”, чији је продуцент невладина организација „Платформа киоск” а на Белефу гостује већ трећи пут, под покровитељством општине Стари град и Међународног симпозијума „Тера” из Кикинде.

Изложба траје до 15. августа. До тада ће бити окончана и друга фаза пројекта, која подразумева извођење скулптура од дрвета и, такође, њихово постављање у јавни простор. Тиме би се, како објашњавају организатори пројекта, оживело оно што Београду недостаје више од једне деценије, откако је укинута радионица за скулптуре од дрвета на Ади Циганлији.

По завршетку „Тераторије”, скулптуре неће завршити у музејима или у приватним магацинима уметника. И даље ће бити доступне на јавним местима јер ће бити поклоњене просветним, културним и здравственим установама.

– Циљ нам је да покажемо да уметност није нешто што спада искључиво у музеје, у затворене просторе где се долази као на неку свечаност, већ да она може бити део свакодневног живота – објаснио је Лађушић.