Glineni čovečuljci i aždaje

Čovečuljak veličine baštenskog patuljka sedeo je sinoć na Trgu republike, potpuno nepomično, premda se na dva metra iza njegovih leđa smestila podjednako majušna aždaja, koja je pod razjapljenim čeljustima držala brod. Apokaliptičnu sliku je upotpunilo nevreme, koje je na dve čudne prilike i prolaznike zavitlalo silovit vetar, za kojim su uskoro stigle i munje i pljusak gust i težak kao Nijagarini vodopadi. Ali, čovečuljak i aždaja se ni pod provalom oblaka nisu pomerili. Nisu ni mogli jer su ispečeni od gline, u tehnici poznatoj kao terakota, i doneti, zajedno s još nekoliko desetina skulptura, na centralni beogradski trg kao deo programa Belefa pod nazivom „Teratorija”.

Izložba je delo sedamdesetak umetnika koji su svoje radove pripremali nekoliko meseci u svojevrsnoj koloniji u kikindskoj fabrici. U tom pogonu se glina nekada pekla za industrijske svrhe. Ali, preduzeće je propalo i danas služi tome da povremeno ugosti umetnike.

– Očekivali smo da ćemo okupiti ne više od tridesetak ljudi. Prezadovoljni smo što ih je na kraju bilo i više nego dvostruko od tog broja. To su mladi ljudi s raznih fakulteta, iz zemlje, regiona, Venecije, Pariza. Nisu to samo neafirmisani umetnici, ima među izlagačima i mnogih koji su već ovenčani važnim nagradama, onih koji predaju na svojim visokoškolskim ustanovama – kazao je Marko Lađušić, koordinator projekta „Teratorija”, čiji je producent nevladina organizacija „Platforma kiosk” a na Belefu gostuje već treći put, pod pokroviteljstvom opštine Stari grad i Međunarodnog simpozijuma „Tera” iz Kikinde.

Izložba traje do 15. avgusta. Do tada će biti okončana i druga faza projekta, koja podrazumeva izvođenje skulptura od drveta i, takođe, njihovo postavljanje u javni prostor. Time bi se, kako objašnjavaju organizatori projekta, oživelo ono što Beogradu nedostaje više od jedne decenije, otkako je ukinuta radionica za skulpture od drveta na Adi Ciganliji.

Po završetku „Teratorije”, skulpture neće završiti u muzejima ili u privatnim magacinima umetnika. I dalje će biti dostupne na javnim mestima jer će biti poklonjene prosvetnim, kulturnim i zdravstvenim ustanovama.

– Cilj nam je da pokažemo da umetnost nije nešto što spada isključivo u muzeje, u zatvorene prostore gde se dolazi kao na neku svečanost, već da ona može biti deo svakodnevnog života – objasnio je Lađušić.