Антика фест у Феликс Ромулијани

Идеја да се богато античко наслеђе у Србији учини видљивим била је мотив оснивања Антика феста, који ће ове године први пут заживети у археолошком локалитету Феликс Ромулијана код Зајечара. Реч је о занимљивој манифестацији која ће бити одржана 25. и 26. августа, а чиниће је низ културних догађаја инспирисаних античким наслеђем на простору Србије. Програми Антика феста биће повезани са Дунав фестом у Београду, а следеће године овај пројекат ће бити реализован и на другим античким локалитетима у Србији.  После Феликс Ромулијане следећа позорница Антика феста биће на тврђави Фетислам у Кладову.

– Антика фест је више од фестивала античке драме, јер на свој начин препознаје антику у различитим димензијама нашег живота, али и истиче потребу за живим позориштем. Грци су имали дубоку потребу за драмом. Приликом њеног стварања основали су демократију и засновали темељ наше цивилизације. Зато ћемо поред класичних текстова антике, у наредним едицијама фестивала представити и Шекспирове драме које су лоциране у Грчкој и Риму, као и савремену продукцију драме „Добро дошли у Тебу”. Подстицајна за будуће учеснике овог фестивала свакако ће бити и промоција књиге „Античко позориште” Гвида Падуана, која потврђује да је античко позориште део наше свакодневице. У овој књизи приказано је 85 сачуваних дела античког позоришта која се базирају на исцрпној реконструкцији заплета и идеја водиља, а писана је са уверењем да је ова врста театра и живи део наше садашњице, објашњава редитељ Небојша Брадић, иницијатор овог фестивала.

Посетиоцима Антика феста свакако ће бити занимљив и ритуал „Ђурђевдански обичај молитва са Старе планине” који представља повезивање етно наслеђа са античким наслеђем, што доприноси стварању нових наратива. Овај обред ће реконструисати АКУД „Лола” из Београда.

 На Антика фесту, сазнајемо, биће изведена и позоришна представа „Енеида” у режији Владе Керошевића, која ће бити урађена по поменутој Вергилијевој латинској поеми.

– Избор Вергилијевог епа није случајан, јер нас је водила идеја да се представљањем „Енеиде” укаже на велике митове који су стварали културу и образовали и нашу уметност. Овај текст један је од садржаја који је вероватно био познат у Царској палати у Феликс Ромулијани, а прати причу о путовањима легендарног јунака Енеје. Повезивање тог епа са Феликс Ромулијаном додатно је интересантно јер је извесно да се у том простору Царске палате „Енеида” изучавала и знала, јер је то кључни еп латинско-хришћанске цивилизације. Многа каснија уметничка дела су инспирисана тим епом. Представа ће бити реализована у сарадњи са глумачком екипом коју чине млади глумци из Босне и Србије, објашњава наш саговорник.

Небојша Брадић има добро искуство у повезивању амбијента и савремене продукције, будући да је био један од аутора пројекта „Последња пловидба Риге од Фере”, који је изведен на прошлогодишњем Дунав фесту.

– Ми то зовемо примењени театар. У питању је примена позоришних и драмских техника у нетеатарским условима, приликом чега користимо истините или измишљене приче у истраживању, али и стварању заједничких искустава кроз позоришну форму. Театар у оваквим оквирима често постиже много убедљивији ефекат него што има класична едукација популације свих старосних група. Србија има археолошко-историјске локалитете, природна богатстава, заоставштине и предања која, у синтези са уметничким доживљајем, могу добити посебну вредност и видљивост. Театарска форма у том смислу нуди бројне могућности, објашњава Брадић.

Продукцију Антика феста реализују Народни музеј Зајечар, Центар за нематеријално наслеђе, Етнографски музеј, позориште „Зоран Радмиловић”, Центар за културу Кладово и Креативна Србија.