Еврозона није филијала Немачке

„Све што треба”, те три речи председника Европске централне банке прошлог четвртка, пропраћене грубим демантијима Бундесбанке дан касније, нагнале су америчког секретара за финансије да јуче осване на плажи немачког острва Зилт на Северном мору.

„Европска централна банка (ЕЦБ) учиниће све што треба да спасе евро. Шта будемо учинили, верујте биће довољно.” Та изјава Марија Драгија унела је нову пометњу међу актере европске дужничке кризе.

Уверен да је управо та криза највећа претња опоравку америчке привреде, Тимоти Гајтнер је прекинуо летовање немачког министра финансија Волфганга Шојблеа.

Шта ће бити став Берлина на предстојећој седници Управног одбора ЕЦБ 2. августа, интересује не само Вашингтон, Атину и Мадрид, где се рецесија и финансијска криза заоштравају, већ и берзе које слуте нови расцеп у срцу ЕЦБ.

Смело Драгијево обећање да ће „предузети све против колапса евра” на први поглед личи на ранија слична зарицања лидера Немачке и Француске, с том разликом што је кључ европске ковнице новца у рукама смиреног Италијана.

Шта је Драги имао на уму? Доштампавање евра? Нове куповине обвезница урушених држава европериферије? Бочну везу европских спасилачких фондова са ЕЦБ? Већа овлашћења националним банкама еврозоне око куповине хартија од вредности на секундарном тржишту?

Занос није дуго трајао. Бундесбанка и Шојбле већ у петак су одбацили сваку помисао о новој куповини обвезница, додатној помоћи Шпанији, било каквој ревизији кредитног споразума са Грчком.

Није чудо што је Жан-Клод Јункер, председник Еврогрупе и премијер Луксембурга, у два интервјуа осуо паљбу по Берлину.

„Зашто се Немачка понаша као да је еврозона њена подређена филијала? Чему служе најаве немачких званичника да више није страшно ако Грчка испадне из еврозоне? С којим правом Немачка евротематику провлачи кроз своју домаћу политику? Шта би остало од заједнице ако би се и остале чланице монетарне уније тако понашале?” „Еврозона је на преломној тачки и више нема времена за губљење. Свет увелико разматра да ли ће еврозона постојати већ за неколико месеци. То мора престати. Еврозона је спремна да заједно са ЕБЦ активира спасилачке фондове. Преостаје да у следећих неколико дана одлучимо шта ћемо тачно учинити и када”, најавио је Јункер.

Можда је Гајтнер јуче на Зилту сазнао нешто више о томе да ли ће Немачка стати иза плана који најављују Драги и Јункер, али очекивања од седнице Управног одбора ЕЦБ нису огромна: од 2006. ЕЦБ на седницама у августу није донео ниједну кључну одлуку.