Прво договор са ММФ-ом, после паре

Нова Влада Србије мораће, нажалост, да примени неке веома тешке мере. Почевши од тога да у што краћем року постигне договор са Међународним монетарним фондом (ММФ), што ће бити услов, први потез да ваша земља може да користи средства Фонда и Светске банке, али и да се на међународном тржишту задужи по разумним ценама. Овим речима Џејн Армитиџ, регионална директорка Светске банке за Европу, почиње разговор за „Политику”. Због великог минуса у државној каси, Србији су задуживања неопходна, али истовремено због високог нивоа државног дуга, мора се направити средњорочни план његовог смањења и стабилизације јавних финансија.

– То не може да се постигне преко ноћи. Треба донети неке тешке одлуке које се односе на смањење расхода и повећање прихода, а то ће захтевати време. Уколико се направе нека од тих болних прилагођавања, Светска банка је ту да помогне Србији у тим реформама и обезбеди финансијску подршку у износу од 400 милиона долара. Али земља не може да настави да увећава јавни дуг, одржава високи минус у буџету и настави да позајмљује.

Шта су конкретни услови да би Србија могла да добије тај новац?

Не можемо да одобримо та средства без средњорочног плана фискалне стабилизације који ће нас уверити да ће се државни дуг и буџетски дефицит смањити. Можда звучи сурово, али било би неодговорно од нас да новац одобримо без поштовања тог услова. У том смислу, први корак је да Србија постигне договор са ММФ-ом. Од укупног износа, спремни смо да једну четвртину одобримо још током ове године ако се постигне споразум. Остатак ће се одобрити у две одвојене рате. Први део од 100 милиона долара биће вам на располагању ако Србија настави пензиону реформу, реформу образовања и здравства. Јер, као што знате јавна потрошња у Србији је веома висока и износи око 45 одсто бруто домаћег производа (БДП). Македонија, на пример, има много нижи удео јавне потрошње у БДП-у. Услов за одобравање преосталих 200 милиона долара је реформа државних, јавних предузећа и предузећа у реструктурирању.

Светска банка је пре неколико година написала студију „Како урадити мање са више”, али је наше власти нису много консултовале. Како се осећате због тога што је овај документ прекрила прашина?

Не мислим да је студију прекрила прашина. Она и даље представља извор релевантних препорука за Србију. Неке напретке у реформама примећујемо, али сте у праву када кажете да се тај процес не одвија брзином којом смо желели. Мислим да ћемо са програмом буџетске подршке наставити започети процес. Срела сам се пре два дана са новом министарком здравља Славицом Ђукић-Дејановић и мислим да је фер рећи да је она идеална особа за ту позицију. Јер, с једне стране је лекар и разуме положај медицинских радника, а с друге стране је политичар и разуме значај потребе за реформом. Заинтересовани смо да наставимо реформу здравственог сектора и мислим да ћемо имати доброг партнера у новој министарки здравља. И реформа образовања, такође је била врло спора. Драго ми је да се сећате студије, не мислим да је заборављена. И даље је релевантна и применљива.

У извештају Светске банке за регион наводи се да је највећи изазов за политичаре раст сиромаштва и незапослености. Како с једне стране смањити расходе, а истовремено заштитити најсиромашније?

То је веома тешко. Зато је, осим нивоа јавне потрошње, важна и структура расхода. Односно колико средстава се издваја за социјалну заштиту, као и да ли новац добијају они којима је заиста најпотребнији. Широм Балкана постоји пракса да се та средства одобравају тако да новац баш и не заврши у рукама најсиромашнијих.

Такође, буџетска равнотежа мора да се направи тако да се мање новца троши на плате и пензија, а више на капиталне инвестиције. Србија не троши довољно на енергетику и инфраструктуру, на пример. Важно је и смањити корупцију, али и побољшавати услове пословања. На листи Светске банке Србија заузима 92. место, неке земље из региона су далеко испред. Убеђена сам да можете боље.

Приликом Ваше посете Србији на почетку кризе, рекли сте да је незапосленост наш највећи економски проблем. Тада је стопа незапослености била 17, а сада око 25 одсто. Како решити тај проблем?

Очигледно да нема чаробног штапића којим незапосленост може да се смањи. То је проблем број један целог региона. Постоји неколико начина да се тржиште рада учини флексибилнијим. Јер, ако су закони о раду ригидни и ако је скупо запошљавање, а отпуштање радника велики трошак за послодавца, онда треба поједноставити регулативу. Треба радити на програмима преквалификације и уводити различите обуке за незапослене и оне који су изгубили посао.

Нема повећања запослености без привредног раста, а њега нема без инвестиција. Треба радити и на побољшању услова пословања, али и на повећању квалитета образовања и унапређења вештина. 

----------------------------------------------

Треба повећати ПДВ

Шта Вам је, када је о повећању ПДВ-а рекао министар финансија Млађан Динкић, који је током кризе био против повећања овог намета?

Срели смо се његовог другог радног дана на том послу. Он заиста прво мора да погледа бројке и величину буџетског дефицита, сагледа могућности за позајмљивање и различите опције смањења минуса у каси. Ниједан министар финансија не воли да повећава порезе. То је вероватно последња ствар коју жели да уради. Али, моје мишљење је да треба повећати ПДВ. Схватила сам да министар Динкић прво жели да се фокусира на могућност смањења расхода, да оснажи Пореску управу и побољша наплату. Идеја је добра, али тражи време, а у овом тренутку је потребно брзо смањити дефицит. Овакве разговоре смо обављали у многим земљама региона, јер многе реформе захтевају време.