Ко ће продавати НИС и ЕПС

Представници Демократске странке и коалиције ДСС-НС јуче су се за два и по сата договорили о политичким циљевима који би требало да представљају темељ политике коју ће водити нова влада. Реч је о начелним циљевима и приоритетима будуће владе, али кад се буде стигло до разговора о детаљима спровођења зацртаних циљева – питање је да ли ће се овако брзо стизати до договора.

Јер, у погледу приватизације великих јавних предузећа или реформе пензијског система, рецимо, разлике између ДС-а и ДСС-а (које ће, сва је прилика, бити осовина будуће владе) упадљивије су него евентуалне разлике у позицијама у односу према Европској унији.

Странка председника Србије се, наиме, залаже за бржу и потпуну приватизацију уз задржавање права државе на "златну акцију" у неким системима, док је странка одлазећег премијера за приватизацију ЈП до 2008. године, али уз задржавање, бар у почетку, већинског пакета у појединим предузећима (НИС, ЕПС, Србијаводе...).

Енергетски систем је и до сада важио за један од важнијих ресора у подели власти, а очекује се да ће се током садашњих преговора о формирању владе водити жестока борба за овај ресор. За мандата следеће владе требало би, наиме, да се приватизује бар део овог сектора.

Ко управља ресурсима или уређује легислативу у области енергетике – има моћ, указује стручњак за енергетику Зорана Михајловић-Милановић, напомињући да је свуда у свету енергетски сектор база и може бити или покретач привреде или кочница њеног развоја.

– У Србији се размишља мало приземније – политичке странке се утркују која ће да добије могућност да управља овим сектором, јер се унутар њега налазе највећа јавна предузећа, са једне стране, највеће могућности за прилив инвестиција, али и реструктурирања и спровођења процеса власничке трансформације, са друге стране, каже Зорана Михајловић-Милановић, иначе бивша саветница Мирољуба Лабуса у време док је био потпредседник Владе Србије.

"Могућност да као политичка партија добијете не само управљање тим ресорним министарством, већ и тим јавним предузећима (било кроз пословодства, било кроз управне одборе), омогућава партијама да шире свој утицај, и поставе своје људе, праве политичка предузећа", каже она, подсећајући да у тај ресор спадају Електропривреда Србије (производња, дистрибуција и трговина електричном енергијом), Електромрежа Србије (пренос електричне енергије, управљање и трговина), Транснафта (нафтовод), Србијагас (дистрибуција, пренос и трговина гасом), сва државна, али и НИС а.д. који је у процесу власничке трансформације.

"То су предузећа у којима је вредност капитала велика, у којима се обрћу милиони и која имају и велики број запослених", истиче она, додајући да се "управо због таквог понашања овај сектор не може похвалити да је имао среће са министрима, као ни са већином директора тих ЈП и управним одборима".

Оно што је веома лоше, по њеним речима, јесте фаворизовање људи из једне странке када та странка добије могућност управљања. Енергетика је врло специфична област и веома мало људи се њоме бави. И када би се сви удружили, опет би био дефицит стручњака, каже Зорана Михајловић-Милановић.

Упућени у процес доношења одлука у извршној власти објашњавају да тако крупне одлуке, каква је, рецимо, приватизација великих система, доноси влада у целини, али и да пресудан утицај на ту одлуку има странка која управља министарством енергетике.

Наравно, остаје могућност да у новој подели власти представници неколико странака контролишу један ресор.

Осим у овом сектору, требало би да буде промена и у пензијском систему – ДС је за усклађивање раста пензија са растом плата, док је ДСС за постепени прелазак на усклађивање са растом трошкова живота.

Поред тога, ДСС и Г17 плус ће очигледно морати да се боре за своју верзију Националног инвестиционог плана, јер су из ДС-а поручили да овакав какав је – није добар. Ове странке ће морати да се усагласе и о начину поделе акција јавних предузећа – ДСС, односно Коштуничина влада, већ је припремила предлог закона по коме би око четири милиона грађана добило бесплатне акције, ДС је за понуду акција "по повољној цени".

Због свих наведених разлика, у овим странкама се може чути и размишљање да ће договор о овим и сличним питањима ићи теже него сама расподела ресора у влади. Јер, како наводе извори "Политике", да би будућа влада пуног капацитета, коју би образовали ДС, ДСС, Нова Србија и Г17 плус, могла озбиљније да рачуна на дужи живот, морају се најпре у потпуности утаначити све стратешке области којима ће се влада бавити (спољна политика, одбрана и безбедност, привреда, енергетика, финансије, порески систем, систем социјалне заштите...). А онда, кажу, у зависности од тога чији концепт у појединим областима превагне, одлучиваће се и о ономе шта "голица" јавност – ко ће водити која министарства и колико ће их уопште бити.

Ипак, готово је сигурно, тврде наши извори из ДСС-а, да овог пута неће бити поделе ресора по "феудалном принципу" (свака од странака у влади била је "неприкосновена" у свом министарству), јер се, како наводе, није показао успешним.

Вероватно делом и због оваквих прича о "интересним сферама", поједини стручњаци су скептични када је реч о томе како ће се странке договарати о економском програму будуће владе. Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива, пре неколико дана је за "Политику" оценио да "озбиљније економске и социјалне теме неће бити додирнуте у овим разговорима" о новој влади. И Мирослав Прокопијевић из Центра за слободно тржиште сматра да ова питања неће играти никакву улогу при формирању владе. У прилог својој тврдњи он наводи да је одлазећа влада, "за коју се говорило да је идеолошки врло хетерогена, саставила три године".

Како ће се онда доћи до концепта рада будуће владе? Прокопијевић истиче да "ту неког концепта нема".

– Ту је суштина ко ће узети који ресор, ко ће узети колико власти и у ком домену. Концепт је битан у Енглеској или негде другде, али не и у Србији, где сви (од демократа до радикала) мисле да држава треба да управља половином цена, да се меша у свашта... Власт доноси привилегије и богаћење кроз корупцију и то је суштина прављења било какве владе, а некаква концепција (да неки, рецимо, хоће да приватизују ЈП преко концесија, а други хоће потпуну продају) не постоји – сматра Мирослав Прокопијевић.

У странкама које су јуче почеле међусобне разговоре о новој влади, наравно, неће се сложити са оваквим гледањем њихових позиција. Наши извори истичу да је за формирање владе неопходан услов прецизан договор о свим стратешким питањима, а поред оних већ поменутих, ту је и питање начина даљег развоја малих и средњих предузећа као замајца привреде, па питања смањења незапослености, затим ефикаснијег рада правосуђа, сузбијања корупције, деполитизације полиције, реформе служби безбедности...

Рачуна се, при том, да око "ставки" о људским и мањинским правима, заштити животне средине, па и о одбрани (будући да је концепт развоја војске већ утврђен и да смо у Партнерству за мир) – неће бити потребно много приче и убеђивања.

-------------------------------------------------------------------------

Кадрови за брже или спорије реформе

Према оцени Зоране Михајловић-Милановић, реформе у енергетском сектору су биле споре. Сада је дошло време, како каже, да се мора у 2007. години спровести власничка трансформација НИС-а, али и да се мора спровести даље реструктурирање ЕПС-а. Поред тога, мора се кренути у либерализацију тржишта електричне енергије и гаса.

– Управо од тога која политичка партија ће добити ту могућност, зависиће и даљи развој овог сектора – хоће ли бити бржи и транспарентнији, или ће бити успорен, хоћемо ли бити део Европе у том смислу, или периферија. Кроз Србију треба да пролази паневропски нафтовод, нови гасоводни правац и, уопште, Србија има фантастичну могућност да буде транзитна земља – истиче она.

Према њеним речима, у борби око овог министарства водиће се борба концепта будућих власничких трансформација у овом сектору и брзине будућег развоја, али и борба позиција, моћи, кроз јавна предузећа и управне одборе. То и те како може бити у колизији, упозорава она.