Новине у лечењу срчане инсуфицијенције

Европско удружење кардиолога процењује да на 900 милиона становника десет милиона има срчану слабост која је праћена симптомима и још толико без симптома, каже за наш лист др Сандра Тепић, интерниста, додајући да се повећање броја болесника делимично објашњава повећањем старости популације, јер просечно животно доба оболелих износи 74 године.

Најважније клиничке манифестације оболелих су осећај гушења или замарање које се јавља на најмањи физички напор (али и у миру) и оток чланака. Прогноза срчане слабости, упркос развијеној фармаколошкој индустрији, углавном је лоша. Половина болесника умире у току четири године, а више од половине оболелих, са тешким облицима болести, у року од једне године. Зато се стално истражују нови терапијски модели који имају за циљ да побољшају квалитет живота и продуже животни век, закључује др Тепић.

– Употреба кисеоника у условима повишеног атмосферског притиска (хипербарична оксигенација – ХБО) у комплексној терапији исхемичких болести срца није нова – каже примаријус др Миодраг Живковић, експерт за ХБО. – Први извештаји датирају од шездесетих година 20. века, а седамдесетих година у СССР-у је извршена серија истраживања с циљем објективне оцене примене хипербаричне оксигенације (ХБОтх) у лечењу хроничних исхемичких болести срца. Истраживања су показала да је код 80 одсто болесника дошло до смањења јачине и учесталости бола у грудима (ангинозних тегоба), бољег подношења физичког напора, смањења потребе за коришћењем нитроглицерина и смањења смртности – објашњава овај експерт.

Од тада ХБО се рутински примењује у лечењу атеросклерозе па тиме и атеросклерозе срчаних артерија и срчане инсуфицијенције као последице болести крвних судова. Срце има обавезу да свакој ћелији у нашем телу допреми две неопходне горивне компоненте – кисеоник и глукозу. То је огроман радни захтев и огроман рад без паузе током живота. Тај захтев срце може да испуни само ако има довољно кисеоника и хранљивих материја за сопствену енергетску продукцију. Отуда је давање кисеоника инсуфицијентном срцу од толиког значаја.

Новија истраживања у лечењу срчане инсуфицијенције иду у правцу примене матичних ћелија и хормона и фактора раста.

– Еритропоетин је општи фактор раста и значајан антиапопотозни фактор (спречава програмирану смрт ћелије). Стварају га ћелије бубрега у условима хипоксије (смањење количине кисеоника). Као фактор раста примарно делује на еритроцитопоезу (стварање црвених крвних зрнаца у косној сржи) – објашњава детаљније овај механизам др Сандра Тепић.

Његова клиничка примена је започета још пре две деценије у лечењу анемије код бубрежних болесника на хроничном програму дијализе.

– Наиме, нефролози и кардиолози су приметили да се код болесника на дијализи којима се дају велике дозе еритропоетина поправља срчана функција и смањује програмирана смрт ћелија срчаног мишића. Истовремено се појављују извештаји који указују на заштитну улогу еритропоетина, не само на срчане ћелије, већ и на нервне ћелије и ћелије ендотела, најзначајнијег унутрашњег омотача за функцију крвних судова – објашњава овај стручњак.