„Докази” као варка за јавност

Манипулисање монтираним снимцима са ратишта постоји колико и сама ратна фотографија, али то свакако није једини нити најподмуклији вид преваре у медијима. И у мирнодопским околностима „билдовање”, „оплемењавање”, или који год еуфемизам да се употреби за лажирање фотографија, намерава да прекрајањем истине обезбеди корист за одређене интересне групе. Рецепт је једноставан – интервенцијом на снимку стварност се „прекомпонује” тако да поправи нечији имиџ или да се зада ударац репутацији противника. Док се превара открије (што често потраје и деценијама) штета је већ учињена.

Ова пракса углавном се примењује по директивама из центара моћи, али нису ретки ни примери индивидуалног деловања (случај „Ројтерсгејт”). У историји манипулације фотографијама посебно поглавље припада Совјетском Савезу и његовој пропагандној машинерији чији је задатак био да се политички противници после обрачуна избришу из историје, али и са фотографија.

Чувен је снимак из тридесетих година прошлог века на којем Стаљин и тадашњи шеф Народног комесаријата унутрашњих послова (НКВД) Николај Јежов шетају крај реке. Након што је Јежов пао у немилост, ухапшен је 1939. и осуђен и стрељан годину дана касније. Совјетски цензори су га избрисали са свих службених фотографија, па и са оне на којој је у опуштеној шетњи са Јосифом Висарионовичем.

Међутим, ни модерно доба није имуно на чари „улепшавања” реалности. Тако је по истом принципу као Јежов, у листу „Ди Цејтунг”, који издаје заједница ортодоксних Јевреја из Њујорка, са фотографије одстрањена америчка државна секретарка Хилари Клинтон. Реч је о чувеној фотографији државног врха САД који је пратио акцију хватања Осаме бин Ладена, а са ње је сем Клинтонове уклоњена и експерт за питања тероризма Одри Томасон. Лист се због објављене фото-монтаже извинио Белој кући и Стејт департменту уз објашњење да су тако поступили због верских убеђења која им забрањују објављивање фотографија жена.

Пре две године прашину је подигла још једна фотографија снимљена у Белој кући а коју је „фотошопирао” египатски лист „Ал Ахрам”. На оригиналу се види како ходницима Беле куће корача Барак Обама, а за њим иде неколико лидера са Блиског истока и северне Африке, међу којима и тадашњи председник Египта Хосни Мубарак. После „дотеривања” фотографија објављена у „Ал Ахраму” је приказала Мубарака како иде први, а иза њега су сви остали укључујући и домаћина Обаму. Када је превара откривена, лист се бранио да је фотомонтажа направљена како би се на симболичан начин приказала водећа улога коју је Мубарак имао при решавању палестинског питања.

Постоје озбиљне сумње и у веродостојност фотографије коју је објавила сиријска новинска агенција САНА а на којој је приказан председник Башар ал Асад како на чело града Хаме поставља Анаса Наема. Стручњаци за фотографију „Гардијана” и „Вашингтон поста” су потврдили да су снимци сигурно „фотошопирани”.

Можда најпознатији пример фото-монтаже у последње време јесте „случај сата руског патријарха Кирила”. На овој очигледно изманипулисаној фотографији која је обишла свет посредством интернета и друштвених мрежа, на презентацији Руске православне цркве „обрисан” је скупоцени сат са руке руског патријарха.

Цензори су, међутим, били аљкави па им је промакло да уклоне и одсјај који је сат остављао на углачаном столу за којим је патријарх Кирил седео. На молбу да објасни шта је посреди, патријарх је новинарима упорно одговарао да никада није носио скупоцени сат и да је у ствари фотографија за коју се верује да је оригинал – монтирана.

Стручњаци за фотографију сматрају да фото-монтажа никада не може бити тако добро урађена, а да професионалци кад-тад не уоче превару, поготово ако је реч о некој важној особи или догађају. А до тада може да протекне много воде, и да целе генерације стасају заклињући се у „доказе” за које ће се касније испоставити да су били само „шарене лаже” за јавност.

Д. Вукотић