Сандрин сан из детињства

Да ли ће осамнаестогодишња Сандра Ранковић остварити свој сан да студира у Енглеској, на Оксфорд универзитету?

Оно што је до ње, она је учинила: одушевила је професоре са Оксфорда и врата једног од најпрестижнијих светских универзитета су јој се отворила. Сандра је примљена, али да ли ће моћи тамо и да студира математику и информатику зависи од тога да ли ће успети да добије стипендију или спонзора. Јер, годишња школарина износи 17.500 фунти. Ту треба још додати између три и пет хиљада фунти за смештај и исхрану.

– У априлу ћу знати да ли сам добила једну од тамошњих стипендија – објашњава Сандра која завршава београдску Математичку гимназију.

Пријаве за Оксфорд и Кембриџ морале су да се доставе до 15. октобра. Процедура налаже да се кандидати пријављују прво преко интернета. Тако је то урадила и матуранткиња са Коњарника. Навела је опште податке о себи, оцене из средње школе, препоруке професора и послала је мотивационо писмо у коме је објаснила зашто је баш изабрала Оксфорд за место својих студија. Затим је део докумената (дипломе, препоруке наставника) послала и поштом. И ушла је у ужи избор.

Позвана је да од 10. до 12. децембра буде у Оксфорду на интервјуу. Тада је први пут у свом животу и била у Енглеској о којој је толико маштала. Прво је полагала тест који је заправо представљао комбиновану проверу знања из математике, информатике и логике.

– Радило се два и по сата. Задаци су покрили комплетно градиво из средње школе. Укупно је било пет питања, али се прво питање састојало из десет потпитања за која су били понуђени одговори. Преостала четири питања састојала су се из три до пет посебних задатака који су морала да се ураде и да се уз то образложи добијени резултат. Следећег дана је био интервју. Ја сам имала само један интервју, из информатике. А било је кандидата који су имали и више интервјуа. "Пропитивали" су ме професори-ментори који раде управо у колеџу Кибл у коме би требало да ја будем смештена – вели Сандра.

Прво су, каже, причали о музици, пошто су из њеног CV-ија професори видели да она свира у тамбурашком оркестру Културно-уметничког друштва "Рад", да је претходно била у "Лоли", да је завршила нижу музичку школу "Петар Коњовић", одсек гитара. Знали су да похађа Истраживачку станицу "Петница" и да се ту бави астрономијом, па су је замолили да им опише како је то у Петници симулирала галаксију.

– Потом су следила питања из градива, а онда прича о времену, књигама, Енглеској, колико је Србија далеко од Велике Британије. Интересовало их је зашто не студирам у Србији, већ долазим у Оксфорд – казује ова млада Београђанка, наглашавајући да су сва та питања, па и оно о времену, имала само један циљ: да професори оцене желе ли њу на свом универзитету. – Нико заправо не зна тачна критеријуме по којима се кандидати прихватају или одбијају.

Она је и у интервјуу, али и у мотивационом писму истакла да ју је одувек Енглеска привлачила, још као основца. И да је још тада желела да студира на Оксфорду. То је универзитет с традицијом, познат по успесима својих студената и професора. Споменула је и своје досадашње успехе, да је у основној школи "Бора Станковић" била ђак генерације, да је освајала награде на републичким такмичењима из математике, да је као гимназијалка освојила две прве награде: на такмичењу из физике и за рад из астрофизике на Републичкој смотри талената.

Сандра одлично говори енглески и немачки. С друштвом радо излази у кафиће, иде на журке, у позориште, биоскоп. Не воли, каже, "сплавове".