Живот са 5.000 динара инвалиднине

Иван Матузовић је на Светог Илију, прославио 50. година. Он је ратни војни инвалид у колицима, који живи у Панчеву, са супругом која је незапослена. У Вуковару је 1991. рањен, добио је метак у кичму, а од државе добија 5.000 динара инвалиднине месечно.

Пролетос му је установљен тумор на мозгу и неко мора да буде стално са њим. Зато његова супруга не тражи посао.

– Живимо у општинском стану. Пристижу нам опомене у вези Инфостана, струје, воде. Само за комуналије дугујемо више од 100.000 динара– прича Матузовић.

Приликом рањавања, каже, остао је непокретан. Лежао је на ВМА три и по године. До сада је имао девет операција на кичми, али узалуд. Операције је плаћао из свог џепа. Како, још му није јасно. Препуштен је на милост и немилост добрим људима.

– Одећу и обућу добијам од њих. Пријатељи нас позивају на ручак, тако се прехрањујемо – објашњава овај ратни ветеран.

За помоћ се обраћао функционерима, али и многим другим људима, установама. Одговора није било.

У Савезу ратних војних инвалида Србије, истичу да многи ратни ветерани имају проблеме због нерешених питања инвалидности.

– Упознат сам са Ивановим случајем. Надлежно министарство ме упутило на Борачку управу у Панчеву, јер свака општина има управу која се бави проблемом инвалидности. Рекли су нам да Иван нема валидну документацију и да није остварио право као ратни војни инвалид. По основу инвалидности би могао да добије већи новчани износ, али и да оствари и друга права, као што су туђа нега и помоћ. Нажалост, савез не може много да помогне, јер је реч о личној инвалиднини. Нас је такође заинтересовао његов проблем, јер у Панчеву тврде да он уопште нема решење да је ратни инвалид. По основу рањавања, рок за подношење захтева за остваривање права на инвалиднину права ратног инвалида не застарева, међутим, по основу болести, застарева после пет година – каже Предраг Ивановић, председник Савеза ратних војних инвалида Србије.

Међутим, Иван Матузовић тврди да поседује уверење о мобилизацији, о рањавању, затим, решење о признавању права ратног војног инвалида, као и потврду о првом степену својства теретног оштећења у износу од 100 одсто.

Проблем ратних војних инвалида је у новој влади у надлежности Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, али јуче надлежни у овом министарству нису могли да нам дају одговоре на питања о случају Матузовића, али и других ратних ветерана који тешко остварују своја права.

Потпредседник Скупштине Србије и генерал-потпуковник у пензији Константин Арсеновић, заменик председника ПУПС-а, партије чији је лидер Јован Кркобабић, истиче традиционални проблем у Србији – да она води мало рачуна о својим ратницима.

–Држава се није одужила тим људима који су остали инвалиди рата. Надам се да је дошло време да се вреднује онај који је заслужио поштовање, а не ратни профитери.Већина тих људи се одазвала позиву, јер је веровала својој отаџбини. Зато очекујем и надам се да ће министарство детаљно испитати случај Ивана Матузовића – наглашава заменик председника ПУПС-а са генералским еполетама.

Према последњим проценама, у Србији живи око 17.000 ратних војних инвалида и породица палих бораца, из ратова деведесетих.

А. Апостоловски

-----------------------------------------------------------

Разједињена удружења

У Србији постоји десетак републичких и локалних удружења ратних војних инвалида.

–Разлог је нејединство међу ратним ветеранима. Мало се ту уплела политика, мало лични интереси, па је долазило до расцепа у удружењима. Држава се, иначе, односи према нама тако да би највише волела да нас нема. За разлику од наших колега из региона против којих смо, нажалост, ратовали. Ратне војне инвалиде, нарочито у Хрватској, третирају много боље – напомиње председник Савеза ратних војних инвалида Србије.