Струја на тржишту

Троши дуже плати мање, повољније цене за Божић и Нову годину, ниже цене за годишњицу рођења детета или брака, само су неке од могућности које приликом одлучивања од ког трговца ће купити струју имају становници западне Европе или Сједињених Држава. За разлику од њих, грађани Србије немају те слатке бриге, јер на Балкану не постоји унутрашње тржиште електричном енергијом. Њихове недоумице решила је држава која је у њихово име одлучила да купују струју од државних електрокомпанија. Купујући социјални мир, цена струје у Србији је убедљиво најнижа у Европи, па је људи користе најчешће за загревање станова.

Ипак, овој идили ће за коју годину доћи крај, јер ће и домаћинства у Србији бирати од кога ће куповати струју. Лед ће пробити велики индустријски потрошачи, да би касније њиховим стопама кренула и домаћинства. То ће бити могуће на основу Атинског споразума о стварању јединственог тржишта електричне енергије у југоисточној Европи, по којем се наша држава обавезала да од 2008. године укине монопол државне електропривреде и створи услове за тржиште електричном енергијом.

Момчило Цебаловић, директора Сектора за односе с јавношћу Електропривреде Србије, каже да је ова компанија спремна за отварање тржишта струјом. Према његовим речима, ЕПС је у 2006. години увозио струју од осам компанија (на основу Закона о јавним набавкама), а извезао је посредством двоструко више фирми. Он подсећа да од 1. јануара ове године, 360 предузећа у Србији, која годишње потроше више од три милиона киловат-часова, имају право да самостално бирају свог испоручиоца струјом. Али ту могућност нико није искористио и сви се и даље снабдевају из ЕПС-а, због ниске цене.

– Немамо ништа против либерализације тржишта, јер сматрамо да цена електричне енергије треба буде реална. Сматрамо да ћемо и у тржишној утакмици понудити најприхватљивију цену електричне енергије – наглашава Цебаловић.

У Европи постоји више од 60 трговаца струјом, од којих је 14 добило и српску лиценцу за рад. Све велике електропривреде образовале су трговачке куће, потпуно независне, које тргују на отвореном тржишту и на берзама, у Лајпцигу, Амстердаму, Бечу и Љубљани. Мирко Ивковић Ивандекић, један од директора ЕФТ-а, компаније која је велики трговац струјом, каже да у југоисточној Европи нема развијеног унутрашњег тржишта електричном енергијом, и поред усвојених закона. Кад цена струје достигне реални ниво, то ће бити знак да фирме које су добиле и српску лиценцу за трговину електричном енергијом, понуде своје услуге. 

– На основу закона у Србији постоји могућност да велики потрошачи бирају испоручиоца, али пошто је цена струје ниска, они немају потребе да траже друге испоручиоце. Због тога, трговци струјом овде нису конкуренција једни другима, али би у перспективи то требало да се догоди. Србија као централна балканска земља је интересантна за трговину електричном енергијом, јер се практично не може избећи на регионалном тржишту. Засад, компаније долазе због транзита струје. Тако, на пример, ако неки трговац купи електричну енергију у Румунији, а жели да је пласира у Црну Гору, та струја мора да прође кроз наш дистрибутивни систем – објашњава Мирко Ивковић.

Други битан разлог што су трговци струјом присутни у Србији јесте тај што је електрична енергија у овом делу Европе дефицитарна. Вишкове струје имају Бугарска, Румунија и Република Српска, док Албанија, Црна Гора и Македонија имају мањак. Трговци струје ту виде своју рачуницу: да је преко лета купују по нижој цени, да би је зими продавали по (доста) вишој и на тој разлици зарађивали – на десетине милиона евра. Да би ојачао своје позиције у региону, ЕФТ је постао власник угља лигнита у Босни, где ће бити саграђена термоелектрана јачине око 410 мегавата. 

Да би трговци могли да послују, осим лиценце и регистрације фирме, "Електромрежа Србије" мора да им додели право прекограничног преноса струје, који се не могу закупити на дужи период, јер ЕМС дозвољава преносе ограничене количине електричне енергије на месечном нивоу. Драган Вигњевић, директор ЕМС-а, истиче да је тарифа за трансфер струје, на пример из Мађарске у Србију, осам евра по мегават-часу и то само уколико је велики интерес трговаца. У супротном се пренос не наплаћује. Према његовим речима, прошле године је ЕМС на овај начин зарадио 8,5 милиона евра. 

Дејан Стојадиновић, енергетски експерт, истиче да има више разлога зашто је тржиште електричном енергијом у повоју. Он сматра да је један од битних разлога за то дефицит електричне енергије у југоисточној Европи. Струја из западне и централне Европе продаје се балканским земљама, али не и обрнуто.