Оптужбу смо срушили документима ЦИА

Србија је пресудом Међународног суда у Хагу ослобођена оптужбе за геноцид. Сада мора да покаже и своју моралну снагу, утолико пре јер је део пресуде који се односи на Сребреницу деклараторне природе, што значи да нема правну снагу. После ове пресуде, предлогом декларације требало би да буде изражено саучешће, жаљење за жртвама у Сребреници. Као што знате, неки су против тога. Испунићемо свој морални дуг ако нађемо одговарајуће решење које ће указати и на пут којим треба да идемо, каже професор др Радослав Стојановић, амбасадор Републике Србије у Холандији и наш правни заступник у овом процесу, започетом 1993. године.

По његовим речима, био је то најтежи процес у историји Међународног суда правде, којим је председавала Розалин Хигинс, почасни доктор Харварда и Је Каква је била ваша реакција када сте чули пресуду?

Ми смо професионално обавили своју дужност и ослободили смо земљу од најтеже могуће оптужбе. Одмах после изрицања пресуде изразио сам своје саучешће жртвама из редова муслиманског, хрватског и српског народа и рекао да оне треба да нас одлучно подстакну на национално помирење.

Наша страна се за тај процес помно припремала, свесна чињенице да Суд нико не може да лобира. Зато су у процесу аргументовано побијани наводи тужбе БиХ против Србије. Ми смо се трудили да не направимо ниједну процедуралну грешку, а у томе нам је много помогао наш адвокат Јан Браунли.

Шта је пресудно утицало на Суд при доношењу ослобађајуће пресуде за геноцид?

Најснажнији аргумент био је да не може Србија да се осуди за геноцид јер је чак 80 одсто младића одбило да се одазове мобилизацији на коју је позивао Слободан Милошевић. Замислите да је милион војника из Србије кренуло на Сарајево или на Загреб. Шта би се онда десило? Народ Србије у томе није учествовао и не може ни да страда. Истина, тужба БиХ, говорили су њени заступници, не криви српски народ. Али, ако ви осудите државу, а држава је дом тога народа, онда сте осудили и народ.

Ипак је констатован геноцид у Сребреници што оставља горак

Тачно, али босанска тужба је тврдила да је геноцид почињен у целој Босни (чак и у Србији, у Санџаку). Пресуда се ограничила на Сребреницу. А пресуђено је да Србија за то није одговорна, иако су ратна и друга пропаганда у целом свету, као и неки у земљи, оптуживали Србију за геноцид, укључујући и неке у земљи. Подсетићу да је јавно мњење још раније изрекло такву оптужбу. Суд није могао у том погледу да се супротстави целокупном светском јавном мњењу, али је оповргао оптужбу о геноциду на целој територији БиХ. Тако Суд сада има подршку од свих светских сила.

.Да ли то значи да је утицај политике на суд искључен?

На Међународни суд правде у Хагу не може да се утиче политички, али је Суд свестан политичких последица које оставља његова пресуда. Зато Суд жели да сагледа и те последице. Зато су важни контакти и разговори, у крајњој линији и утисак који остављате, не само као правни заступник него и као дипломата. Како су ми рекли људи из самог Суда, ми смо њих запањили.

Прво, тиме што смо говорили о помирењу, што смо поручивали да нећемо да се споримо са суседима. Тај став у Суду није оцењен као наша слабост, а таквих је тумачења овде било, већ управо обрнуто. Друго, нисмо порицали да су чињени злочини. Али, злочине и силовања, чега се стидимо, није починила српска војска. Осим тога, аргументовали смо да то није геноцид, јер смо за геноцид били оптужени.

.Зар и други нису могли да  предузму кораке који би спречили оно што се догодило у Сребрници?

За Србију у пресуди стоји јер је имала најближе односе са босанским Србима, не да није извршила, него да није покушала да изврши одређене радње, што је лакша формулација. На пример, шта је Милошевић могао да учини у том часу, ако је знао за заробљенике у Сребрници? Србија је могла да организује заробљенички логор на својој територији и да те заробљенике преузме. Не би отишли у муслиманску војску, то је цела дивизија, а Србија би поправила имиџ максимално, јер је сачувала 8.000 живота.

Али, да се оставимо расправе о томе шта би било да је било...

.Имају ли шансе појединци из БиХ који пред холандским судовима туже припаднике холандског батаљона који су у лето 1995. чували заштићену зону у Сребреници?

Немају никакве шансе. Против оружане сила која је напала Сребреницу холандски батаљон није имао шанси да обави своју дужност војне заштите те енклаве. По правилима УН та заштићена зона требало је, такође, да буде демилитаризована, али је тамо био Насер Орић са 10.000 војника. Страдало је око 2.000 Срба. Уследио је, нажалост, одговор. Наш адвокат Браунли га је дефинисао као освету, као српску репресалију у Сребреници, која је претерана и значи прекорачење употребе силе.

.Има тумачења да је за геноцид у Сребреници одговорна Република Српска?

Није, јер као што смо ми непрекидно говорили, треба утврдити индивидуалну одговорност. У Суду сам рекао да нико и ништа не може да докаже да су Србија и српски народ имали намеру да униште муслимански народ. Ако је неки појединац такву намеру имао, ми смо за то да му буде суђено. Донета пресуда јасно наглашава да је одговорност индивидуална и за извршени геноцид у Сребреници. Мора бити суђено онима који су за то одговорни, а не било ком колективитету. Посебно не РС, јер Суд не би ни имао права да оптужује РС која није тужена, нити је то могуће, јер није држава.

.Зашто смо повукли тужбу против Босне и Херцеговине?

Из процесних разлога....

.Да је остала, да ли би пресуда била другачија?

Не би, јер је наша контратужба била лоше направљена. Рецимо, позива се на неки извор, на пример чланак из штампе што нема тежину пред тим Судом. А ми смо се у овом поступку, током одбране, позивали, на пример, на изворе ЦИА, на њихове и сличне документе који не остављају сумњу. Ми смо оптужбу срушили управо документима ЦИА, Унпрофора и Савета безбедности.  

.О каквим је документима реч?

Два тома докумената ЦИА објављена су 2004. а добио сам их 2005. године и установио да нам 70 одсто тих докумената првог реда баш иде у прилог. Рецимо, у босанској тужби пише да је повлачење ЈНА из Босне после 19. маја 1992. било лажно и да је све време рата било 20.000 војника Војске Југославије у БиХ.

А у документу ЦИА пише да је од повлачења ЈНА до краја рата, и то у једном тренутку, највише могло да буде око 2.000 цивила, војске и полиције из Србије, па сад упоредите то са тврдњом о 20.000 војника, или шта је тих 2.000 људи у односу на 250.000 припадника војске Републике Српске. Захваљујући документима ЦИА избацивао сам и из мог говора разне ствари, чак одустајао и од наших докумената.

.Судија из САД је тражио и добио изузеће, зашто?

Зато што је он као судија учествовао у НАТО случају, у спору који је покренула наша земља, када се Суд огласио ненадлежним. Судија из САД је тада гласао на један начин и сада не би смео себи да дозволи да гласа друкчије. Случај јесте друкчији, али је правно гледано иста ствар као и са НАТО суђењем. Са колегом Тибором Варадијем сам више пута разговарао о томе, тачно је да они немају надлежност, после НАТО случаја поготово, али морамо да узмемо у обзир и људски фактор.

.На шта конкретно мислите?

Пред Судом је први пут случај геноцида. Да ли ће се 15 судија лишити прилике да суде тај најсложенији предмет, случај који ће несумњиво ући у историју? Психолошки гледано не можемо очекивати да они то одбију. Тибор је зато био разочаран, па сам га стално бодрио да се понашамо адвокатски, јер чак и психолошки гледано, да се Суд огласио ненадлежним, остало би оптерећење о кривици за геноцид. Према томе, говорио сам, морамо да идемо адвокатски, да одбацујемо наводе тужбе и да то чинимо по снажном, уверљивом и доказивом основу.

.Да ли правно и морално ова пресуда обавезује и све друге потписнице Конвенције о геноциду?

Наравно, обавезује све државе потписнице. По пресуди Суда, и оне су обавезне да изручују осумњичене починиоце. Та последица је врло значајна и велики је корак и у поправљању  имиџа Србије.

.Да ли ће ова пресуда утицати на Хашки трибунал, јер се чини да су ставови ова два суда према геноциду различити?

Стандард доказивања геноцида у Међународном суду правде је постављен на виши ниво него у Хашком трибуналу. МСП није себи смео да дозволи да проширује Конвенцију о геноциду него је морао да се стриктно придржава квалификације геноцида као физичког уништења народа. Хашки трибунал је на неки начин проширио дефиницију геноцида уношењем могућности да и етничко чишћење, ако је извођено истовремено са убијањем, као у Сребреници, да се у том случају и етничко чишћење третира као геноцид. То МСП себи није могао да дозволи.

.А шта је са командном одговорношћу, постоје ли и ту разлике?

И командну одговорност је Међународни суд правде подигао на виши ниво доказивања. Руководио се спором Никарагва против САД, покренутим пред овим судом. Пресуђујући у нашем случају, Суд се позвао баш на ту одлуку, јер је Суд ослободио Америку одговорности, иако је давала новац, оружје, обавештајну службу, официре контрашима у Никарагви. Али, та помоћ није била доказ да су САД наредиле контрашима да врше злочине. Идући том логиком, Суд је закључио и да ,,Шкорпиони" нису били под командом Србије.

Код командне одговорности мора, дакле, да се утврди ефективна контрола, директна хијерархијска субординација, коју у нашем случају нико није доказао.

.Шта ће бити са хрватском тужбом. Најављено је њено повлачење?

Хрватска тужба је добро правнички написана, за разлику од босанске, која је пуна нетачних података и лажи, а судска правда се заснива на утврђивању истине. Али, није било геноцида над Хрватима. У томе је проблем и та тужба не може да опстане.

.Спор ипак постоји, како га решити?

Разговарао сам са њиховим агентом Шимоновићем у Хагу после доношења пресуде у спору са Босном. Пошто је, каже, Загреб све ближи доношење одлуке о повлачењу тужбе, требало би да кренемо на вансудску нагодбу. Одговорио сам да то не може бити платформа за преговоре јер ми не прихватамо никакву нагодбу. Она би подразумевала погађање о висини штете коју би требало да платимо, а о томе уопште не желимо да преговарамо. Ако Загреб на томе буде инсистирао онда ћемо ићи на суд.

.Јесте ли понудили неку другу могућност?

Мој предлог платформе је следећи: преговори о националном помирењу. Зна се какве су те процедуре, а у оквиру њих буде установљено ко коме треба да исплати одштету. Треба да идемо на процес помирења, а онда ћемо доћи и на питања повратка избеглица, враћања одузете имовине, плаћања уништене имовина из заједничког фонда... Од председника Србије сам тражио дозволу да овим путем идемо када је у питању спор са Хрватском и добио сам за то зелено светло.

Несумњиво је да те односе треба довести на ниво нормалних. Подсетићу на речи светог Саве да народ који није у стању да заврши рат бива осуђен на пораз.

-------------------------------------------------------------------------

Ускоро књига

.Какву ће то књигу ускоро објавити издавачка кућа ,,Филип Вишњић′′ из Београда?

Наше јавно мњење треба да буде упознато са нашом одбраном пред Међународним судом правде у Хагу, утолико пре јер о том процесу постоје разна мишљења. Објављивањем докумената сви ће бити у прилици да виде шта је била суштина спора.

Имаће као посебну књигу и пресуду у спору БиХ против Србије, тако даће се видети и колико је наша одбрана утицала на ову пресуду.

Биће то одличан уџбеник међународн