Војни брод међу сплавовима

Тик уз шеталиште на ушћу Саве у Дунав, на једној од најлепших локација у Београду, налази се база Речне флотиле, прецизније речено – Другог речног одреда. Војска је овде, уз популарно окупљалиште мотоциклиста и улице које се повремено користе за званичне ауто-трке, смештена већ деценијама. Али времена се мењају: више не долазе војници на одслужење војног рока, а и локални садржаји сада су другачији, па је база данас низводно и узводно „опкољена” сплавовима, симболима ноћног живота престонице. Уз базу, која се налази у рукавцу Дунава, дуже време стоји незавршен огроман сплав, ругло за тако добру локацију. Припадници флотиле, старешине и професионални војници, дежурства током летњих ноћи проводе уз буку и комарце, али их то не омета у извршавању задатака – у сваком тренутку један брод са посадом спреман је за тренутно испловљавање.

Док седимо на тераси објекта за смештај људства, а реч је такође о пловном објекту – лаички би се могло рећи „згради” на сплаву, командант Другог речног одреда мајор Смиљан Ружић каже да је ова јединица пре извесног времена добила патролне чамце, како их класификују по војним стандардима иако се по њиховој величини слободно може рећи да се ради о бродовима.

– Раније су употребљавани за заштиту речног дела границе, а када је полиција преузела тај посао било је предвиђено да се расходују. Залагањем Речне флотиле, уз разумевање надлежних у војсци, од тога се одустало па су патролни чамци сређени и данас их успешно користимо – објашњава мајор Ружић.

Тако ова јединица сада има три таква чамца типа РПЧ-211, као и по један РПЧ-111 и ЧМП-22. У њеном саставу је и команди брод „Козара” који се користи и у репрезентативне сврхе, али је већ извесно време на ремонту у Апатину.

– Сарађујемо са цивилним структурама, посебно када је реч о безбедности на реци, али мислим да има још простора за унапређење те сарадње. Надам се да ће и цивилне структуре препознати наше могућности. Наши бродови технички су опремљени за гашење пожара са воде, имамо дизалицу ЛДИ-50 носивости 50 тона, која је превезена са Јадрана, а могла би се, на пример, користити за уклањање олупина које наружују обале и угрожавају пловидбу. На дизалици постоје услови за боравак људи током извршавања дужих задатка, а опремљена је и ронилачком барокомором – истиче мајор Ружић показујући са палубе РПЧ-213 потонуле објекте на Сави, низводно од Бранковог моста.

Док се укрцавао на тај брод, огласила се сирена, поздравио га је командир РПЧ-213 заставник Радоје Чулић, искусни „речни вук”, а посада је заузела став „мирно”. У Речној флотили поштују се правила идентична оним морнаричким. Нека од њих су практична, попут онога када чланови посаде у исти глас понављају издату наредбу како би се она чула на свим деловима брода, па и поред два бучна и моћна мотора укупне снаге 1.200 КС.

Међу старешинама ове јединице је потпоручник Вања Проданић, који је завршио италијанску Поморску академију у Ливорну. У породици овог младића поморство и војска су породична традиција – рођен је у Пули, отац му је пензионисани морнарички официр, а и деда и прадеда су радили у војсци. Током школовања у Италији, на тренутак му је поверена дужност официра палубне страже носача авиона „Кавур”, па је био у прилици да командује маневрисањем овог моћног брода. Али, усред школовања његова земља је, након раздвајања Србије и Црне Горе, остала без мора. То га није поколебало.

– Док има Дунава, биће и морнара – изричит је потпоручник Проданић.

Милан Галовић

-----------------------------------------------------------

Плате професионалних војника око 34.000 динара

Војска Србије је, откако се спроводи професионализација, постала и велики послодавац. Међу онима који су се запослили као професионални војници је и разводник Бобан Спасојевић (1987) из Чачка. „У флотили, у Новом Саду, сам служио редовни војни рок. Пожелео сам да се запослим у војсци и данас сам моториста на РПЧ-214 у Београду”, каже разводник Спасојевић. Радно време је од 7 до 15 часова, с тим што постоје 24-часовна дежурства. Примања ових професионалаца, са свим принадлежностима, су око 34.000 динара, уз могућност сталног напредовања у служби.