Скакавци и на непцима Западњака

Мрављи колач и тарантула пржена у дубоком уљу за сада су егзотична азијска јела, али после истраживања Уједињених нација можда ће постати и храна која се препоручује становницима свих кутова планете.

Како број људи на Земљи расте, баш као и цене хране, светска организација је покренула пројекат посвећен новим намирницама. Циљ им је да испитају храњиве вредности инсеката, паукова и осталих ситних створења које једу људи на Истоку.

УН су у потрази за бубама, скакавцима и мувама које би можда могле да прехране становништво, јавља „Гардијан”.

Европска унија је већ уложила три милиона евра у научнике који испитују нутритивне вредности инсеката.

Холандски нутриционисти посебно су посвећени задатку, јер њихова влада финансира и засебан пројекат. Наука промовише скакавце на тањиру, тврдећи да су они природна храна. Предност буба и мрава је и то што имају мање масноћа од јела која се једу на Западу. Није неважно ни то што, тврде холандски стручњаци, узгајање инсеката мање угрожава планету него узгој крава, оваца и свиња.

– До 2020, куповаћемо инсекте у супермаркетима. Чудићемо се како људи нису мислили да ће се то догодити, верује холандски истраживач Марсел Дајк.

Различите изложбе прате тренд. Тако је Музеј историје природе у Лондону имао поставку „Јестиви инсекти: храна за будућност”, на којој су посетиоци видели 1.700 врста јестивих инсеката, између осталих и шкорпионе преливене чоколадом.

Заговорници азијских јела на столовима Западњака истичу да инсекти производе више меса по килограму од домаћих животиња, као и да обилују минералима, витаминима и протеинима.

Већина оних који нису Азијати ипак не би пробала термите ма колико наука говорила да су извор гвожђа. Незамисливо им је да поједу нешто што скаче, светли и има више од четири ноге. То је бљутаво, нејестиво, рећи ће већина. Зато заговорници овог тренда и предлажу да се инсекти прво самељу и западњачким непцима сервирају као хамбургери или сосови. Има и оних који тврде да инсекти нису грозни, као што је аутор познате књиге „Човек који једе бубе” Питер Мензел.

– Инсекти имају исти укус као и омлет од сира у тесту... термити су као љуска печеног кикирикија – каже Мензел.

Пре него што препоруче пржене цврчке, УН и ЕУ треба да одговоре на нека питања: Да ли су инсекти здрави, јер се зна да преносе болести? Да ли се из њих могу извући протеини? И шта би се догодило са овом врстом када би цело човечанство почело да је маже на хлеб?

Азијски ресторани по свету прилагођени су непцима домаћина па углавном не нуде ни мало љуће сосове, а камоли скакавце. У локалима источњачке кухиње у Србији нема ни трага од онога што се продаје на пијаци у Хонгконгу. Власник једног београдског ресторана са кинеском храном каже да није ни размишљао да гостима понуди ништа егзотичније од пилетине са индијским орахом док за инсекте у супи и паукове у сосу каже да представљају богатство источњачке кухиње.

– То је јако разноврсна кухиња и зато не можемо све да спремамо овде.

Заговорници тренда истичу да ни неазијска друштва нису лишена егзотике. Мексиканци нека јела праве од скакаваца. Фрагменти инсеката налазе се у конзервама слатког кукуруза па чак и у чоколади.

Шта је са замрзнутим броколијем?

Ни не желите да знате, кажу научници.

----------------------------------------------------------

Инсекти су летећи шкампи

Холандски истраживачи кажу да четири скакавца обезбеђују онолико калцијума колико и чаша млека, као и да поједине врсте црва имају више протеина од телетине.

Важно је и што су мање масни од меса. Зна се и да 100 грама скакавца садржи 20 грама протеина и 6 грама масти, док 100 грама говедине има 24 грама протеина и 18 грама масти. Марсел Дајк тврди да су бубе сличне шкољкама, као и да на инсекте можемо гледати као на летеће шкампе.