Остали смо исти какви смо и били

Нови роман-филм нашег познатог редитеља, писца и универзитетског професора Петра Зеца „ХиСтерија”, објављен је у београдском „Платоу”, а упечатљив је по томе што је ово ретка прилика у којој се Стерија појављује као романескни лик. Књига се бави фикционалном реконструкцијом Стеријиног живота у вихору Мађарске револуције 1848–1849, уз поштовање веродостојности свих историјских чињеница.Како је на почетку нашег разговора истакао Петар Зец, роман „ХиСтерија”културолошки је омаж и цивилизацијски дуг бесмртном комедиографу и његовом драмском ремек-делу „Родољупцима”. Јунаци ове приче су чувени лажни српски родољупци – „кесољупци” и народни заступници попут Жутилова, Шербулића, Смрдића, Лепршића, Зеленићке, који се руководе прагматичним, патриотско-политичким теоријама којима маскирају и оправдавају своју грамзивост и властољубивост, а на дневном нивоу мењају политичка убеђења, у зависности од извештаја о томе ко тренутно побеђује на фронту… Претходна два Зецова романа су: „Отровани Балканом” (Лагуна), и„Сунце се рађа на истоку, а и где би” (Просвета). Иначе, Зец је претходно режирао ТВфилмове по Стеријиним комедијама:„Зла жена”и „Покондирена тиква” на РТС-у. У суботичком Народном позоришту поставио је представу „Женидба и удадба”. Код „Платоа” мује објављена студију о Стеријином позоришном делу „Патриоти и издајници”.

Стеријино име уклопили сте у оквир једног психолошког стања, које никада није било непожељније?

Посредством времена прошлог роман „ХиСтерија” заправо говори о неуротичном времену садашњем. Хистерија је појачана раздражљивост и преосетљивост чула, подложност живом раду маште. Карактеришу је грчевити напади смеха и плача. Емотивни проблеми се конвертују у телесне. Иначе, Стеријина лева рука је била готово одузета као неки симптом његовог психолошког конфликта. Хистерик се тешко одлучује на брак, баш као и Стерија. Хистерија масе. Хистерија (х)историје. „ХиСтерија”, илити ХајСтеријакако читају млађи, роман је за читање, слушање и гледање. Он је политичан, историчан и еротичан.

Како затичемо Стерију пред то бурно, револуционарно време у „ХиСтерији”?

Тада писацактивно учествује у Народном одбору Вршца, који му је личио на гомилу џепароша, торбара, разбојника и укољица,паралелно интимно радећи на комедији „Родољупци”, објављеној тек после педесетгодина од његове смрти. Родни град Вршац стоји на почетку и на крају Стеријиног дела затварајући његов књижевни и животни круг завештан истини. Проширио сам и продубио перспективу описа духовног и физичког лика Стерије. Наш славни комедиограф је иначе оставио веома мало бележака о себи,а готово ниједну о сопственом интимном животу. Нема тајних дневника, поверљивих писама нити било чега што би заголицало радозналост сем узбудљивих књижевних дела која, међутим, садрже податке из пишчевог животописа.

Стерија и у овој Вашој књизи, као што је то радио у својим делима, показује бесмисленост политичких парола, као и маскираних револуцинарних промена?

Стерија, као дубоко несрећни поета у песми „Година 1848”казује о националном буђењу и рату као о огромним људским заблудама и проливању недужне крви. И у позоришном делу „Балкон”Жана Женеа као и у Стеријиним „Родољупцима” говори се о бесмислености побуне и револуције којима се један друштвени ред замењује другим, задржавајући у себи све поруке и слабости претходног поретка.Стерија је видео безобзирне самозване народне трибуне, тј. профитере како на ратној и људској несрећи и злоупотребљавајући власт користе убојита демагошка гесла: „Кад се ради о слободи, онда је поштење незнатна ствар. Сад је слобода, у слободи се мора слободно живети, а без доста новца слободно се живити не може.” Крилате политичке пароле испразних фраза кратковидих политичара и муватора наоко бодре, али у својој бити убијају људски ум.Стерија је историјуживео пуним плућима,као што је учествовао у њеном прављењу,ујединивши у себи државотворну, политичку и песничку улогу у мисији националног, духовног, културног и просветног уздизања младе српске државе.

Стерија се у Београду нашао усред братске неслоге,династичких борби Обреновића и Карађорђевића. Међутим, отишао је разочаран?

Разочарани Стерија одлази у „изгоненије”преко Дунава остављајући Београд као ружан сан.Вративши се у Вршац ојађени Стерија се као конзервативац не сналази најбоље у демократским и либералним превирањима и жудњама младе генерације уочи револуционарне 1848. године. Попут Сократа у античкој Атини,постао је непожељан у кнежевини Србији,која тек што је започела своју модернизацију по угледу на Европу,под владавином Михаила Обреновића. После династичког преврата Александра Карађорђевића и осионог Томе Вучића Перишића, српског патријархалног силника, нападан и вређан као војвођански Шваба, Стерија се враћа у Вршац. Ту испија своју кукуту меланхолије и горчине у последњим усамљеничким данима чемерног живота у хистерији европске револуције.

Увек говоримо да су класици актуелни, па у чему је актуелност Стерије, његових „Родољубаца”?

Стеријини јунаци, отац Жутилов и мајка Нанчика, знатно пре Жаријевих фарсичних ликова Оца и Мајке Иби, сједињују у себи сву људску глупост, испразност, нискост, поквареност, грамзивост и прождрљивост лицемерних малограђана. И Стерија, попут потоњих драмских писаца Бекета и Јонеска, прича о ништавилу трагично-фарсично обесмишљеног људског живљења. Стеријин свет, као и овај наш,морално је изврнут и суров, то је свет апсурда и гротеске у којемје зло критеријум за вредновање људских поступака.„Родољупци”сууправо из тог разлога свевремено актуелни – „јер смо остали ми исти онакви какви смо и пре били”,што би рекаоДомановић. Као што Стеријини родољупци манипулишу лажјуи ми данас смо изложени свакодневномполитичком лапрдању,баљезгању, што угрожава и атакујена наш здрав разум и духовно здравље. Што они више тртљају, ми то прихватамо као нешто нормално, и то је већа равнодушност и мање поштовање истине. Бесмртне су, моћне и трајно актуелне Стеријине поруке потомству о „заљуђивању одљуђених Срба”. За Стерију Косово је наше вечно судбинско питање, а поготову је то данас у свету колективно организованог насиља. Поново се актуелизујеи питање продаје Војводине баш као у Стеријиним „Родољупцима” илити родогупцима.