Труба на путу Гуча–Крагујевац

Гуча – Пред спомеником трубачу у средишту Гуче, данас у 10 сати, свечано ће бити отворен 52. Драгачевски сабор. Домаћини, по традицији, здравицом тада поручују посетиоцима да ће у наредних седам дана бити драги гости у трубачкој престоници света. До 12. августа, на сценама испред Центра за културу и на великој позорници на саборишту, смењиваће се и такмичити 50 оркестара из Србије, Европе и Бразила, десетине певачких и играчких група и позната имена из естрадног друштва.

У свим програмима Сабора појавиће се 1.200 учесника а централни догађај је, по обичају, такмичење најбољих трубачких оркестара Србије, заказано за суботу, 11. августа у 21 час. Тада ће најбољи српски мајстори овог инструмента поделити титуле, награде и славу, дичећи се тријумфом на Сабору у Гучи.

Пре пола столећа, међутим, нико није могао ни да наслути на које ће се висине уздићи један провинцијски, народни сабор. Можда баш зато, данас чами једна вредна труба, необележена и заборављена од свог стварног господара. Ово је прича о том инструменту...

На чувању је у Центру за културу у Гучи где је и архива Драгачевског сабора трубача. Њу је на јубиларном, 50. Сабору, августа 2010. године, Зоран Шушић, директор Маркетинга „Застава оружја” из Крагујевца, уручио директору Центра Адаму Тадићу, рекавши је да је „Застава” 2003. године, поводом 150 година постојања, ту трубу добила од директора тадашњег Дома културе у Гучи Драгане Оцокољић. „С обзиром на то да сада имате Музеј Сабора, овој труби је ту место”, објаснио је Шушић зашто „Застава” узвраћа истим поклоном.

– „Застава оружје” је дугогодишњи пријатељ Драгачевског сабора трубача, стални покровитељ и саорганизатор народног вишебоја и дародавац вредних награда из свог производног програма, који чине карабини, ловачки ножеви, ранци... Стога је Сабор, заузврат, „Застави” јубилеј од века и по постојања честитао својим симболом – трубом, и то старом, са видљивим траговима времена и свирања. И ту се појављује прича да је труба направљена у Крагујевцу 1961. и у Гучу донета како би била уручена као награда првом победнику Драгачевског сабора трубача, а то је био Десимир Перишић из Горачића – каже за „Политику” Миља Капларевић, уредник у Центру за културу.

Трагом те приче обратила се управо „Застави” и од Зорана Шушића добила ову информацију:

„Фабрика ’Застава оружје’ је у својој историји дугој 159 година, осим оружја, производила и артикле ван тог програма: поштанска запрежна кола, ручни алат и прибор, кожну галантерију (ремнике, каишеве, уларе, седла), затим црквена звона, пешадијске трубе и друге артикле...

Прву пешадијску трубу за Војску Кнежевине Србије фабрика, тада ’Тополивница’, направила је још 1861. године, по узору на аустријску кратку трубу. Овај модел трубе постојао је у Војсци све до 1928. године. Од те, па до 1932. године, у тадашњем Војно-техничком заводу прављене су дуже, српске пешадијске трубе. Оно што се зна, поуздано је утврђено, јесте да су пешадијске трубе од почетка производње, спорадично, преправљане и дорађиване као трубе за музицирање банди(музичких оркестара)...

С обзиром на то да је прва труба из 1961. године била код нас, у фабрици, у периоду од 2003. до 2010. године, према облику, дизајну, изради, механизму и ознаци је утврђено да је направљена у нашој фабрици, у поменутом периоду 1928–1932. године. За израду труба коришћен је материјал (бронза и месинг) од којег се израђују чауре пешадијске муниције, чији је погон ’Чаурница’ у фабрици пуштен у рад 22. марта 1928. године...

У интервјуу ’Сећања’, датом новинару листа ’Застава’ Мити Јаковљевићу 1979. године, директор ’Црвене заставе’ у време првог Сабора Миодраг Зечевић, између осталог, каже да је у лето 1961. године у фабрици посебно одабрана и дорађена пешадијска труба и дата, као поклон, општини Драгачево за такмичење у свирању војничке трубе. Увод у причу о поклону, каже Зечевић, било је казивање председника општине Драгачево о првом управнику Тополивнице, Петру Протићу, родом из Драгачева. Зечевић је наредних година увидео да ипак није реч о музицирању из војничке трубе...

На крају, да ли је то баш та, прва труба, не можемо с сигурношћу да потврдимо...

У поставци музеја фабрике ’Стара ливница’ и сада се налазе два примерка пешадијске трубе”, навео је Шушић.

– Труба је, дакле, потекла из „Заставе” и, после неколико путовања између Крагујевца и Гуче, вероватно ће се „скрасити” у Музеју Сабора трубача. Остаје да се утврди да ли је то баш она, „специјално одабрана и за Сабор дорађена”, труба из 1961. и куда се кретала између те и 2003. године, јер до тада није била у Гучи. Уколико није баш та, онда ваља откривати њено порекло, а опет упоредо трагати и за оном првом трубом, па утврдити коме је уручена и ко је њу донео у Гучу. Бескрајна је прича Драгачевски сабор трубача – вели Миља Капларевић.