Бољи живот станује и овде
И данас многи млади маштају да оду ван граница наше земље, верујући да ће у туђем свету наћи место за себе и почети неки нови и срећнији живот. Да ли је одлазак у свет некад био лагоднији и извесније "осуђен на успех", а како је данас, могу да посведоче само приче из прве руке оних који су одавно отишли из завичаја.
Драгиша Тошовић је рођен у Србији. Са девет година је из родног Гунцата код Кнића са сестром стигао у Шведску, где су му већ били родитељи. Живи у Хелсинборгу.
– Прво је отишао отац, 1965. године, а годину касније за њим је на север Европе кренула и мајка. Ми смо остали у селу. Сањао сам дан када ћемо сестра и ја да одемо код родитеља у тај далеки и нама непознати свет. Напокон, 1968. године смо се поново нашли на окупу – прича Драгиша Тошовић; он је и остао да живи у Шведској, а сестра Мира се вратила у Србију.
У оно време, када се одлазило "трбухом за крухом" да се побегне од сиромаштва ка бољем животу који је био – негде тамо далеко од завичаја, посао се, каже Тошовић, лако налазио:
– Мој отац је стигао увече у Шведску, а већ изјутра је отишао на посао. Радио је као молер у бродоградилишту. То је звање тада било на цени...
Данас је, објашњава, другачије:
– Тешко се долази до запослења, посебно до добро плаћеног посла, јер је и у Шведској много имиграната. Верујте ми да знам наше људе који не могу да зараде довољно да би дошли у посету најближима, а дешава се да желе да се врате у домовину, али немају новца за то.
А да постоје велике шансе да се и у Србији нађе посао, сведочи његов подухват: 1996. године отворио је (породичну) фирму ДТМ у Чачку, која се бави производњом и монтажом делова за европску ауто-индустрију, израдом и уградњом опруга за шведску индустрију опруга ЕWЕС и производњом магацинских система за шведску фирму Бренхулт, као и монтажом делова за домаће тржиште и свих врста жичаних производа.
Реч је о фирми са 23 запослена. Од тога, 15 су – жене. А ако се зна да је код нас стопа незапослености висока, ово је пример како може, с мало добре воље и жеље, али и капитала, да се помогне развој српске привреде.
– У Чачку је производња, а у Шведској матична фирма која се бави пласманом производа, не само на шведском већ и на светском тржишту, преко фирми које су наручиоци тих производа – објашњава Тошовић.
Иначе, он сматра да су Швеђани спремни да помогну Србији и да улажу капитал у пројекте који су им исплативи, а могу да допринесу бољем животу овдашњих људи.
– Мото који примењујем у свакодневном раду гласи: "Човек треба да буде задовољан успехом само ако му је сваки радник у фирми – задовољан". Тога се придржавам, јер поштујем и ценим сваког ко уме и жели да ради – додаје Тошовић.
После пословног искуства са севера и са земљацима, спреман је и да отворено замери: у Србији је, каже, велика мана то што сви све знају! А да би се постигао пословни углед и успех, најважнији су добра организација и подела послова. Ако неко у ланцу производње нешто ради, треба то стално да чини јер је то једини пут ка што савршенијем производу, чему се тежи, уверен је Драгиша Тошовић.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


