Бољи живот станује и овде

И данас многи млади маштају да оду ван граница наше земље, верујући да ће у туђем свету наћи место за себе и почети неки нови и срећнији живот. Да ли је одлазак у свет некад био лагоднији и извесније "осуђен на успех", а како је данас, могу да посведоче само приче из прве руке оних који су одавно отишли из завичаја.

Драгиша Тошовић је рођен у Србији. Са девет година је из родног Гунцата код Кнића са сестром стигао у Шведску, где су му већ били родитељи. Живи у Хелсинборгу.

– Прво је отишао отац, 1965. године, а годину касније за њим је на север Европе кренула и мајка. Ми смо остали у селу. Сањао сам дан када ћемо сестра и ја да одемо код родитеља у тај далеки и нама непознати свет. Напокон, 1968. године смо се поново нашли на окупу – прича Драгиша Тошовић; он је и остао да живи у Шведској, а сестра Мира се вратила у Србију.

У оно време, када се одлазило "трбухом за крухом" да се побегне од сиромаштва ка бољем животу који је био – негде тамо далеко од завичаја, посао се, каже Тошовић, лако налазио:

– Мој отац је стигао увече у Шведску, а већ изјутра је отишао на посао. Радио је као молер у бродоградилишту. То је звање тада било на цени...

Данас је, објашњава, другачије:

– Тешко се долази до запослења, посебно до добро плаћеног посла, јер је и у Шведској много имиграната. Верујте ми да знам наше људе који не могу да зараде довољно да би дошли у посету најближима, а дешава се да желе да се врате у домовину, али немају новца за то.

А да постоје велике шансе да се и у Србији нађе посао, сведочи његов подухват: 1996. године отворио је (породичну) фирму ДТМ у Чачку, која се бави производњом и монтажом делова за европску ауто-индустрију, израдом и уградњом опруга за шведску индустрију опруга ЕWЕС и производњом магацинских система за шведску фирму Бренхулт, као и монтажом делова за домаће тржиште и свих врста жичаних производа.

Реч је о фирми са 23 запослена. Од тога, 15 су – жене. А ако се зна да је код нас стопа незапослености висока, ово је пример како може, с мало добре воље и жеље, али и капитала, да се помогне развој српске привреде.

– У Чачку је производња, а у Шведској матична фирма која се бави пласманом производа, не само на шведском већ и на светском тржишту, преко фирми које су наручиоци тих производа – објашњава Тошовић.

Иначе, он сматра да су Швеђани спремни да помогну Србији и да улажу капитал у пројекте који су им исплативи, а могу да допринесу бољем животу овдашњих људи.

– Мото који примењујем у свакодневном раду гласи: "Човек треба да буде задовољан успехом само ако му је сваки радник у фирми – задовољан". Тога се придржавам, јер поштујем и ценим сваког ко уме и жели да ради – додаје Тошовић.