Игра потрошачке размене

У делу својих програмских политика домаће галерије одређену пажњу посвећују и стваралаштву наших уметника који живе и раде у иностранству, а у летњим терминима су честе ове презентације.

Тако је у галерији Културног центра Београда представљен рад Маје Бекан (1975), сликарке која је после основних студија на Академији у Новом Саду наставила да се школује и ствара у Холандији.

Мултимедијални карактер ове београдске поставке – видео-рад „Златна журка“ и инсталација „Чекаоница” – интегрисан је провокативним насловом „Тајне силе у служби идентитета, сигурности и самопоштовања у турбулентним временима” усредсређујући појам слободног времена у наше проблематично време као и феномен конзумеризма. Бавећи се у радовима потрошачком естетиком и популарним темама, Маја Бекан заснива своју истраживачку платформу на естетици партиципативне уметности и њеном активистичком карактеру.

Јер, уметник се бави стварношћу, а не њеним симулирањем, бави се човеком у оквиру његове материјалне егзистенције, идентитетом, конвенцијама. У том контексту је лоцирана и недовршена природа рада партиципативне уметности у којој је релација стваралац–публика примарна. Наиме, својом перцепцијом гледалац заокружује дело, тачније, интерактивна улога публике је да сама одреди границе између реалног живота и уметничке идеје.

У видео-документу перформанса „Златна журка” Маја Бекан негује везу са прецима и породицом а њена мајка, самоуки професионалац за пласман и продају златног накита, са својим пријатељицама учествује у догађају; када стварност уђе у простор уметности и кад почне да се открива нови смисао/вредност времена, како је насловила свој текст у каталогу ове изложбе Ангела Серано.

Видео-рад „Златна журка“ у овом београдском пројекту је доминантан, а његово двочасовно трајање уводи публику у једну обичну, познату и готово бизарну ситуацију у којој се група жена опуштено дружи седећи за столом у дневној соби. Иза ове на први поглед досадне женске седељке постављен је конструктивни принцип практичности, како у пракси нашег несигурног времена функционише тзв. лепо и корисно, позната друштвена игра дружења уз продају по мултилевел систему свега и свачега не би ли се ментално (и физички) опстало.

Проблем друштва у транзицији – искуство, дружење, стварање вредности и трошење, пријатељство и друштвене везе, продаја и размена, само/помоћ и очекивање, флуиди различитих животних улога, однос прошлости, садашњости и будућности, не/могућност избора, сећања обојена благо ироничним и хуморним – градивни су елементи овог провокативног рада. У овом својеврсном виду савремене културне анимације сачувани су параметри својствени уметнику јер је Маја Бекан ангажована својим присуством, избором, селекцијом. Између живе комуникације у дневној соби „Златне журке” и статичне „Чекаонице”, инсталације од цвећа и воде у нишама галерије, субјективни осећај за слободно време у раду и уметности је релативизован.

Контекстуална уметност повезује уметност са садашњошћу а позива се и на случајне изразе проширујући тако своју уметничку територију деловања. Социјални контекст у уметности прилагођавања стварности изражен је и у перформансу „П за перформанс“, реализованом у амбијенту галерије 18. јула.

У овом уметничком догађају група жена и уметница поновиле су ситуацију дружења уз колаче и напитке и мултилевел продају разних препарата. Публика је спонтано увучена у ову друштвено прихватљиву интерактивну игру потрошачке размене појачавајући тако утисак припадања групи, корисности и специфичног коауторства у самом раду.

На линији мултимедијалног уметничког активизма Маје Бекан очит је критички поглед о смислу и природи уметности, времена и бизниса, заснованих на идејама блиским естетици партиципативне уметности.