Igra potrošačke razmene

U delu svojih programskih politika domaće galerije određenu pažnju posvećuju i stvaralaštvu naših umetnika koji žive i rade u inostranstvu, a u letnjim terminima su česte ove prezentacije.

Tako je u galeriji Kulturnog centra Beograda predstavljen rad Maje Bekan (1975), slikarke koja je posle osnovnih studija na Akademiji u Novom Sadu nastavila da se školuje i stvara u Holandiji.

Multimedijalni karakter ove beogradske postavke – video-rad „Zlatna žurka“ i instalacija „Čekaonica” – integrisan je provokativnim naslovom „Tajne sile u službi identiteta, sigurnosti i samopoštovanja u turbulentnim vremenima” usredsređujući pojam slobodnog vremena u naše problematično vreme kao i fenomen konzumerizma. Baveći se u radovima potrošačkom estetikom i popularnim temama, Maja Bekan zasniva svoju istraživačku platformu na estetici participativne umetnosti i njenom aktivističkom karakteru.

Jer, umetnik se bavi stvarnošću, a ne njenim simuliranjem, bavi se čovekom u okviru njegove materijalne egzistencije, identitetom, konvencijama. U tom kontekstu je locirana i nedovršena priroda rada participativne umetnosti u kojoj je relacija stvaralac–publika primarna. Naime, svojom percepcijom gledalac zaokružuje delo, tačnije, interaktivna uloga publike je da sama odredi granice između realnog života i umetničke ideje.

U video-dokumentu performansa „Zlatna žurka” Maja Bekan neguje vezu sa precima i porodicom a njena majka, samouki profesionalac za plasman i prodaju zlatnog nakita, sa svojim prijateljicama učestvuje u događaju; kada stvarnost uđe u prostor umetnosti i kad počne da se otkriva novi smisao/vrednost vremena, kako je naslovila svoj tekst u katalogu ove izložbe Angela Serano.

Video-rad „Zlatna žurka“ u ovom beogradskom projektu je dominantan, a njegovo dvočasovno trajanje uvodi publiku u jednu običnu, poznatu i gotovo bizarnu situaciju u kojoj se grupa žena opušteno druži sedeći za stolom u dnevnoj sobi. Iza ove na prvi pogled dosadne ženske sedeljke postavljen je konstruktivni princip praktičnosti, kako u praksi našeg nesigurnog vremena funkcioniše tzv. lepo i korisno, poznata društvena igra druženja uz prodaju po multilevel sistemu svega i svačega ne bi li se mentalno (i fizički) opstalo.

Problem društva u tranziciji – iskustvo, druženje, stvaranje vrednosti i trošenje, prijateljstvo i društvene veze, prodaja i razmena, samo/pomoć i očekivanje, fluidi različitih životnih uloga, odnos prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, ne/mogućnost izbora, sećanja obojena blago ironičnim i humornim – gradivni su elementi ovog provokativnog rada. U ovom svojevrsnom vidu savremene kulturne animacije sačuvani su parametri svojstveni umetniku jer je Maja Bekan angažovana svojim prisustvom, izborom, selekcijom. Između žive komunikacije u dnevnoj sobi „Zlatne žurke” i statične „Čekaonice”, instalacije od cveća i vode u nišama galerije, subjektivni osećaj za slobodno vreme u radu i umetnosti je relativizovan.

Kontekstualna umetnost povezuje umetnost sa sadašnjošću a poziva se i na slučajne izraze proširujući tako svoju umetničku teritoriju delovanja. Socijalni kontekst u umetnosti prilagođavanja stvarnosti izražen je i u performansu „P za performans“, realizovanom u ambijentu galerije 18. jula.

U ovom umetničkom događaju grupa žena i umetnica ponovile su situaciju druženja uz kolače i napitke i multilevel prodaju raznih preparata. Publika je spontano uvučena u ovu društveno prihvatljivu interaktivnu igru potrošačke razmene pojačavajući tako utisak pripadanja grupi, korisnosti i specifičnog koautorstva u samom radu.

Na liniji multimedijalnog umetničkog aktivizma Maje Bekan očit je kritički pogled o smislu i prirodi umetnosti, vremena i biznisa, zasnovanih na idejama bliskim estetici participativne umetnosti.