Ћирилица умире на улици

Мноштво шареног света домаћег и страног тиска се Кнез Михаиловом улицом из које је неко паметан давно протерао аутомобиле. Чују се различити језици, многолики људи из разних крајева света купују ситнице које треба да их подсете на српску престоницу, на њену најлепшу улицу, на дух овог народа.

Одлучила сам да својој гошћи из Аустралије, студенткињи етнологије, прво покажем лепше лице Београда.Мојој гошћи, неколико година старијој, која тек учи српски, пажњу најпре окупира латинизација јавног простора престонице. Готово сва обавештења су на латиници! Шоље, чаше, мајице и књиге које купујемо у радњи Културног центра Београда такође су све на латиници. Бацамо поглед на називе фирми и натписе изнад продавница. Сваки десетиназив је на ћирилици. Бележимо нека од њих.

На левој страни, на почетку Кнез Михаилове улице, читамо ове натписе :Garinello, Accessorize, Office shoes, Champion, Happening, Vapiano, Beo real estate, Kinstellar, Zara man, Aldo, Monsoon, Paraport, Euromobil, Megasun, Miss sixty, Replay, Carpisa, Euro Giunti (у зградиСАНУ), Beba kids, Lilly, Sisley...

На десној страни, идући од Теразија према Калемегдану, видимо имена ових фирми и продавница:Puma, N fashion, Bomar, Missoni, Gap kids, Sephora, Time out, Legend, Affinity, Sky, Yamamay, Converse, Identico, Swatch, Erste, Tally Weijl, Sisy Lopez, P.S. Fashion, Zepter, Via del gusto, Diesel...

На српском језику, ћирилицом на обема странама Кнез Михаилове улице наишли смо на овеназиве: Просвета, Кнез, Илија златар, Хлеб и кифле, Часовничар.

Премало за центар српске престонице и главни град српске културе. Слично је и са другим деловима града, па и на Новом Београду, где живим. Тамо посебно боду очи светлеће рекламе у којима су многа слова угашена, а она која светле граде на српском непристојне речи или узвике... Срећом, моја аустралијска гошћа те нове спојеве не би разумела. Оно што она разуме и поставља ми као питање своди се, у најкраћем, на следеће: „Мислите ли ви у Србији да продају српских производа, посебно сувенира, потпомаже назив Београда исписан латиницом или квалитет тих производа? Зар ћирилица није изразито обележје српског народа и српске културе, па и сувенири треба да одражавају најважнију особеност српског духовног простора? Зар ћирилица не спада у фонетски и ликовно најразвијенија писма, па су и ваши дизајнери дужни да негују и унапређују његову естетску, ликовну и стилску разноврсност? Зар ваше бекство од ћирилице, да не кажем стид, не одражава нешто од непотребног колонијалног комплекса? И шта ће сутрашње генерације мислити о поколењу родитеља који им нису показали да је ћирилица једна од највреднијих драгоцености ваше културне баштине?
Зар није боље да се свету представљате оним што је изворно ваше, поготову када је савршено као ћирилица, уместо да се китите туђим перјем и показујете туђе увезене ђинђуве?”

Студент Факултета за културу и медије Мегатренд универзитета