Ćirilica umire na ulici

Mnoštvo šarenog sveta domaćeg i stranog tiska se Knez Mihailovom ulicom iz koje je neko pametan davno proterao automobile. Čuju se različiti jezici, mnogoliki ljudi iz raznih krajeva sveta kupuju sitnice koje treba da ih podsete na srpsku prestonicu, na njenu najlepšu ulicu, na duh ovog naroda.

Odlučila sam da svojoj gošći iz Australije, studentkinji etnologije, prvo pokažem lepše lice Beograda.Mojoj gošći, nekoliko godina starijoj, koja tek uči srpski, pažnju najpre okupira latinizacija javnog prostora prestonice. Gotovo sva obaveštenja su na latinici! Šolje, čaše, majice i knjige koje kupujemo u radnji Kulturnog centra Beograda takođe su sve na latinici. Bacamo pogled na nazive firmi i natpise iznad prodavnica. Svaki desetinaziv je na ćirilici. Beležimo neka od njih.

Na levoj strani, na početku Knez Mihailove ulice, čitamo ove natpise :Garinello, Accessorize, Office shoes, Champion, Happening, Vapiano, Beo real estate, Kinstellar, Zara man, Aldo, Monsoon, Paraport, Euromobil, Megasun, Miss sixty, Replay, Carpisa, Euro Giunti (u zgradiSANU), Beba kids, Lilly, Sisley...

Na desnoj strani, idući od Terazija prema Kalemegdanu, vidimo imena ovih firmi i prodavnica:Puma, N fashion, Bomar, Missoni, Gap kids, Sephora, Time out, Legend, Affinity, Sky, Yamamay, Converse, Identico, Swatch, Erste, Tally Weijl, Sisy Lopez, P.S. Fashion, Zepter, Via del gusto, Diesel...

Na srpskom jeziku, ćirilicom na obema stranama Knez Mihailove ulice naišli smo na ovenazive: Prosveta, Knez, Ilija zlatar, Hleb i kifle, Časovničar.

Premalo za centar srpske prestonice i glavni grad srpske kulture. Slično je i sa drugim delovima grada, pa i na Novom Beogradu, gde živim. Tamo posebno bodu oči svetleće reklame u kojima su mnoga slova ugašena, a ona koja svetle grade na srpskom nepristojne reči ili uzvike... Srećom, moja australijska gošća te nove spojeve ne bi razumela. Ono što ona razume i postavlja mi kao pitanje svodi se, u najkraćem, na sledeće: „Mislite li vi u Srbiji da prodaju srpskih proizvoda, posebno suvenira, potpomaže naziv Beograda ispisan latinicom ili kvalitet tih proizvoda? Zar ćirilica nije izrazito obeležje srpskog naroda i srpske kulture, pa i suveniri treba da odražavaju najvažniju osobenost srpskog duhovnog prostora? Zar ćirilica ne spada u fonetski i likovno najrazvijenija pisma, pa su i vaši dizajneri dužni da neguju i unapređuju njegovu estetsku, likovnu i stilsku raznovrsnost? Zar vaše bekstvo od ćirilice, da ne kažem stid, ne odražava nešto od nepotrebnog kolonijalnog kompleksa? I šta će sutrašnje generacije misliti o pokolenju roditelja koji im nisu pokazali da je ćirilica jedna od najvrednijih dragocenosti vaše kulturne baštine?
Zar nije bolje da se svetu predstavljate onim što je izvorno vaše, pogotovu kada je savršeno kao ćirilica, umesto da se kitite tuđim perjem i pokazujete tuđe uvezene đinđuve?”

Student Fakulteta za kulturu i medije Megatrend univerziteta