Вучић данас са Угљанином о „случају Аћиф-ефендије”

Потпредседник Владе Србије Александар Вучић разговараће са министром без портфеља Сулејманом Угљанином пред почетак или током данашње седнице владе о његовом присуству постављању спомен плоче Аћиф-ефендији у Новом Пазару, потврђено је за Танјуг у кабинету потпредседника владе.

Вучић је за лист „Прес” претходно рекао да није променио мишљење о Аћиф-ефендији, кога доживљава као ратног злочинца који је као командант нацистичког Новог Пазара одговоран за убиство око 7.000 Срба, припадника краљевске војске и партизанског покрета.

Председник Бошњачког националног већа Есад Џуџевић и заменик градоначелника Новог Пазара Ахмедин Шкријељ, уз присуство председника СДА и министра без портфеља Сулејмана Угљанина, открили су у суботу таблу у центру града на којој пише да је ту некада била кућа Аћифа Хаџиахметовића.

Есад Џуџевић је истакао да је постављање табле део програма обележавања објеката у којима је живело и радило 20 знаменитих личности из санџачке историје.

Причу о евентуалној рехабилитацији Аћифа Хаџиахметовића покренула је СДА Санџака, са Сулејманом Угљанином на челу, одмах после оснивања, почетком деведесетих година прошлог века.

„Аћиф Хаџиахметовић треба да буде споменут у историји Бошњака, јер је био њихов легитимни представник. Био је народни посланик у Скупштини Краљевине СХС, затим Краљевине Југославије, начелник среза, дакле јавна личност, легитимна и прихватљива у том времену”, саопштила је Странка демократске акције Санџака, која се 20 година залаже за рехабилитацију Аћиф ефендије.

„За сада смо о њему знали само оно што је писано у историји што режирано од стране ЦК СК, управо оних који су Хаџиахметовића и стрељали. Наша је обавеза да исправимо историјске лажи о Аћифу Хаџиахметовићу, а не да их слепо прихватамо”, саопштила је странка Сулејмана Угљанина.

Аћиф ефендија постао је дневнополитичка тема у новембру 2009. године, када је једна група навијача ФК Нови Пазар на овдашњем стадиону развила транспарент на коме је писало да је то „стадион Аћиф ефендије”.

Бошњачко национално веће је на исти начин, таблама обележило куће Ферхат-бег Драге у Тутину, Хасана Звиздића у Сјеници, Мурата Шећерагића у Пријепољу, о којима званична историја и њихови следбеници имају различите ставове.

----------------------------------------------

Ко је Аћиф Хаџиахметовић

Аћиф Хаџиахметовић (1887–1944) био је иницијатор формирања муслиманске странке „Џемијет”, забрањене 1924. године. У време немачке окупације, у априлу 1941. године немачка Крајс команда Хаџиахметовића поставља на челну функцију у Новом Пазару и тиме је „санџачким првацима омогућила да поврате власт која им је одузета након Првог балканског рата”, пишу у књизи „Синови Санџака” Нуро Садиковић и Харун Црновршанин.

За време рата Хаџиахметовић је био командант одбране Новог Пазара, који је у то време био у саставу „велике Албаније”.

Аутори поменуте књиге наводе неколико примера у којима је, наводно, Хаџиахметовић уз помоћ и масовно учешће албанских снага са Космета „спасао муслиманско становништво од четника”. Када су овај крај и Нови Пазар ослободили партизани, Аћиф Хаџиахметовић је, заједно са неколико стотина својих истомишљеника и сарадника, због сарадње са окупаторима, стрељан 21. јануара 1945. године на Хаџету, месту где је касније изграђено истоимено насеље.

Званична историја је Аћифа Хаџиахметовића третирала као издајника и сарадника окупаторске Немачке, и приписује му многа убиства, пре свега српског становништва, али и партизана, без обзира на националну припадност, у новопазарском крају.

У српским селима у новопазарском крају време страдања и паљевина везују за име Аћифа Хаџиахметовића.

----------------------------------------------

Угљанин: Забрињава да се гебелсовски третира бошњачко питање

Министар без портфеља у Влади Србије Сулејман Угљанин јуче је, као „срамоту” и „скуп злонамерних лажи” назвао писање београдске штампе, која му је замерила што је присуствовао отварању спомен плоче Аћиф-ефендији у Новом Пазару. „Ово што је објављено у новинама ’Прес’, поводом свечаности Бошњачког националног већа је срамота, то је скуп злонамерних лажи које подстичу међунационалну мржњу”, навео је Угљанин у саопштењу, преноси Фонет.

Према његовој оцени, „забрињава нови покушај да се гебелсовски третира бошњачко питање у Србији”. „Још сносимо последице такве политике формирања јавног мњења из последње деценије прошлог века”, указао је Угљанин.

Он мисли да ће „ова нова политичка елита у Србији имати снаге да се одупре покушајима одређених групација да на гебелсовски начин решавају бошњачко и друга мањинска питања у Србији”.

Угљанин верује да ће ова влада наћи снаге да заустави ове „опасне тенденције” и тиме покаже да су „национализам и шовинизам прошлост и да у Србији неће наћи погодно тло”.