Последњи српски "франкот"

Једини у Србији сачувани револвер типа "франкот М 1871", који је био у службеној употреби крајем 19. века, може се видети на изложби – Од пушке "шишане" до "црне стреле" у Војном музеју на Калемегдану. Ово оружје је један од експоната на поставци, јединственој ретроспективи ручног ватреног оружја од времена Првог српског устанка до данас. Револвер, који није био често пред очима јавности, власништво је Историјског музеја Србије.
Према речима Бранка Богдановића, аутора више књига о историјату оружја, не постоје прецизни подаци када су први револвери стигли у Србију. У најстаријим расположивим документима ова врста оружја помиње се посредно. Тако се на основу података о набавци пратеће опреме, као што су кесице за револверске фишеке (метке), може закључити да је Србија средином седамдесетих година 19. века поседовала револвере у службеној употреби.

– По свему судећи, Србија је 1875. године ступила у контакт са Огистом Франкотом и Министарство војно одлучило се за револвер "франкот М 1871" – каже Богдановић.

Прва верзија овог оружја развијена је 1865. године и базирала се на такозваном метку са иглицом. Иглица метка у буренцету била је окренута на горе, тако да је ударач деловао одозго, а не по центру дна чауре, што је случај код савременог ватреног оружја. Касније је на захтев данске морнарице направљена олакшана верзија револвера "франкот М 1871", са савременим централним паљењем, али је наручилац одлучио да је исплативије адаптирати старије верзије него купити нове. Међутим, Србија се определила управо за "М 1871".

– У време када је настао, тај револвер је представљао савремено оружје. Био је дугачак 280 милиметара и тежак 1.100 грама. Капацитет буренцета је шест метака калибра 11 мм. Белгијски произвођач се определио за релативно слаб метак чија је зауставна моћ, на пример, била двоструко мања него код калибра 45 ACP – објашњава Богдановић.

Старешине Народне војске које су, пред ратове који су уследили од 1876. до 1878. године, задужиле ове револвере нису их вратиле у магацине. Будући да је још тада, као и данас, међу Србима било популарно шенлучење на прославама и јавним местима, наређено је да се оружје одузме и ускладишти. Тако су ови револвери сачувани до почетка 20. века, када су били у наоружању жандармерије и општинских ноћних чувара. У то време су били застарели, у слободној продаји могли су се купити савремени "браунинг" и "маузер" пиштољи. Током ратова који су уследили "франкоти" су загубљени, а једини познати сачувани примерак може се видети до 15. марта на изложби у Војном музеју у Калемегдану.