Порфирије: Перановић је насилник

Црквени суд Епархије шабачке предузеће мере из  своје надлежности чим „световни органи” дођу до релевантних података и чињеница у вези са смрћу штићеника кампа за лечење болести зависности у Јадранској Лешници.

Како се наводи у саопштењу Епархије шабачке, на чијој је територији камп којим је управљао осумњичени за убиство протојереј Бранислав Перановић, органи епархије са великим поверењем будно прате кораке у предузимању мера истраге коју врше надлежни органи Републике Србије.

„Са великим жаљењем и болом, Епархија шабачка је примила вест да је на трагичан начин изгубио живот штићеник кампа за лечење зависности. Дубоко жалимо за изгубљеним животом и упућујемо најискреније саучешће породици упокојеног штићеника”, наводи се у кратком саопштењу Епархије шабачке. Осим саопштења, у седишту епархије нису желели да дају  изјаве у вези са овим случајем, па чак ни да разјасне у каквом је статусу био протојереј Бранислав Перановић и његов центар „Сретење”.

На сајту Центра за болести зависности „Сретење” наводи се да „своју хуману делатност обавља под надлежношћу Епархије шабачке и Српске православне цркве”.

Иначе, СПЦ има потписане меморандуме о сарадњи у лечењу болести зависности са Министарством здравља и Министарством унутрашњих послова, али се они првенствено односе на пројекат „Земља живих”, који је црква покренула 2005. године. Владика јегарски Порфирије, који води овај пројекат, објашњава за наш лист да кампови на чијем је челу отац Бранислав Перановић, нису у мрежи оних на које се односе споразуми са државом.

– Више пута сам за јавност раздвајао те његове „пројекте” и оно што ми радимо. А разлика је безброј. Између осталог, штићеници у наше кампове долазе својевољно, слободни су да оду кад хоће, док су у Перановићев довођени и на силу. Такође, нас су посећивали и надлежни из Министарства здравља, долазио нам је и министар Ивица Дачић, сарађујемо са лекарима, стручњацима за болести зависности. Сви су се они, дакле, упознали са нашим начином рада и са њима сарађујемо. Једини инструмент који користимо у нашим камповима је љубав и стрпљење – каже владика Порфирије.

Он наводи да је дубоко потресен вешћу да је један млади живот угашен на насилан начин и да му је невероватно да отац Бранислав Перановић није на време спречен да се бави тако осетљивим послом.

– Невероватно ми је да је он наставио да се бави тиме и после недвосмислене осуде Светог архијерејског Синода 2009. године, после дешавања у центру „Црна река”. Он се већ тада показао као насилник – каже епископ Порфирије.

На активности оца Бранислава Перановића по напуштању Епархије рашко-призренске, патријарх Иринеј скренуо је пажњу и министру унутрашњих послова Ивици Дачићу, истичући да то што он ради нема везе са црквом. Управо је зато нејасно како је Перановић могао да ради уз знање и одобрење челника Шабачке епархије.

-----------------------------------------------------------------------------

Артемије „помиловао” Перановића

Тадашњи владика Артемије  делимично је послушао Свети архејерејски Синод:  сменио је Бранислава Перановића са места управника центра „Црна река“  и објаснио да је покренуо против њега црквено-судски поступак. Међутим, како је касније објављено у Акту о канонској одговорности рашчињеног епископа Артемија, одлука Светог архијерејског Синода да се „након небивалног скандала и опште саблазни због премлаћивања штићеника такозваног Духовно-рехабилитационог центра ’Црна река’”, центар угаси, а против његовог управника оца Бранислава покрене црквено-судски поступак, само је делимично извршена.

Рашчињени владика Артемије је оца Бранислава сменио са места управника центра, именујући га истовремено за „саветника православном свештенству Епархије рашко-призренске” за борбу против наркоманије. Против њега није покренуо црквено-судски поступак, што је Артемију  у Акту о канонској одговорности убројано у преступ неизвршавање одлука Сабора и Синода. У истом документу, на основу којег је, између осталог, Артемије лишен архијерејског чина, наведено је и да је „изградња Духовно-рехабилитационог центра ’Црна река’ и његова регистрација као световне установе у приватном власништву на црквеној имовини” један од видова одвајања делова Епархије рашко-призренске из везе са СПЦ, што је био још један од преступа за који је оптужен некадашњи епископ рашко-призренски.