Стереотипи о НВО

Нетачно је да запослени у невладиним организацијама имају највеће плате у Србији. Подаци које је недавно изнео Републички завод за статистику у свом саопштењу "Зараде по запосленом у Републици Србији – април 2007" били су повод за нови излив стереотипа према невладином сектору. Тако је и "Политика" у тексту под бомбастичним насловом "Банкари каскају за НВО активистима", показала како се у медијима стварају предрасуде.

У тексту се наводи: "Запослени у невладиним организацијама, политичким странкама, привредним коморама, еснафским удружењима, синдикатима, иницијативама грађана и сличним удружењима – најбоље су плаћени у Србији. Просечна априлска плата срећника који ради у ’делатностима на бази учлањења’, како их региструје Републички завод за статистику, била је убедљиво највећа... Према евиденцији статистичара, просечна априлска исплаћена нето плата око 5.600 запослених у наведеним делатностима била је 74.481 динар."

Пошто, како се наводи у "Политици", у Републичком заводу за статистику нису могли да открију која је то "делатност на бази учлањења" највише допринела наведеном, за наше прилике, огромном просеку исплаћеном у прошлом месецу, аутор новинског текста нуди своје мини истраживање, које се састоји од реда ничим изазваних закључака, филованих редом начињеним од изјава необавештених "стручњака". Прво се пресуђује у име народа: "Ипак, у јавности преовлађује мишљење да су астрономском априлском просеку најбоље плаћених прегалаца у Србији сигурно највише допринели они са платних спискова невладиних организација и запослени у страначким администрацијама".

Позивање на јавност, удружено са очигледном лењошћу и предрасудама довољни су за сумњу.

После само једног имејла Републичком заводу за статистику, у коме су тражени потпуни подаци о просечним зарадама – у оквиру спорне "Делатности на бази учлањења (шифра 91)": "Делатност струковних организација" (шифра 911), "Делатност синдиката" (шифра 912), "Остале организације на бази учлањења" (шифра 913) – добијен је одговор: "Просечне зараде (бруто) у априлу 2007. године, за следеће делатности су: 911 – 122.957 дин; 912 – 56.622 дин; 913 – 61.848 дин."

Да разјаснимо до краја, под "Делатношћу струковних организација" (шифра 911), које имају највеће зараде у Србији, класификовани су: "Делатност пословних удружења" (привредне коморе, еснафска удружења и сличне организације) и "Делатност струковних удружења" (организације чији су чланови писци, сликари, уметници свих врста, новинари и др.). Дакле и новинари, иако ми на памет не пада да сада ликујем, јер из искуства знам да ни то није потпуна истина.

Невладине организације су сврстане у групу "Остале организације на бази учлањења", као "Непоменуте организације на бази учлањења". Међутим, тамо се крију још и "Делатност верских организација", као и "Делатност политичких организација". Нажалост, ове податке нисам добио, али сам спреман да се кладим "у ком грму лежи зец".

Откуд толико стереотипа према невладиним организацијама у Србији? Овде је обичај да се људи према такозваним друштвено-политичким питањима односе као навијачи, држећи се поделе на "наше" и "њихове" – чињенице ту немају много утицаја.

И није стереотип о невладиним организацијама као страним плаћеницима једини.

Често се каже да имамо превише НВО... Истина је другачија. У Србији званично има нешто преко 10.000 невладиних организација. Од тог броја тек нешто око 3.000 је колико-толико активних. Примера ради, Мађарска, са сличним бројем становника као Србија, има 50.000-60.000, Немачка неколико стотина хиљада, Британија више од 600.000, САД преко милион и по НВО.

Али, најболнија су стална оптуживања и непризнавање позитивне друштвене улоге НВО, која је прихваћена у целом цивилизованом свету. У УН, Светској банци, ЕУ постоје скупштине невладиних организација са консултативним статусом које утичу на одређене политичке одлуке унутар тих институција. Многе државе имају посебне службе за сарадњу са НВО. Такође, добар део невладиног сектора у свету се финансира из државних извора.

Да држава има такав систем контроле новца као што имају НВО, сигурно би било много мање корупционашких афера. А да НВО имају на располагању више новца и држави, а нарочито њеним грађанима, би било много боље.