На јесен први приватни студентски домови

Србија би на јесен требало да добије прва два приватна студентска дома, у Београду и у Новом Саду. Како је за наш лист изјавио Зоран Трнинић, помоћник министра просвете задужен за за инвестиције, ученички и студентски стандард и јавне набавке, право стање ствари знаће се крајем августа, када се очекује сва потребна документација и допуна информација које је министарство тражило.

Уколико се „папиролошки” део посла заврши до 1. септембра, неће бити разлога да у новој школској години студенти не добију и приватне домове, рекао је Трнинић. Детаљи ће бити познати наредних недеља, а оно што се зна јесте то да ће београдски дом бити на Алтини са око 150 места за академце, а да новосадски гради конзорцијум са капацитетом од 300 до 400 места.

Процене су да Србији недостаје око 20.000 места и да испод црте годишње остане од 5.000 до 7.000 буџетских студената који су испунили све услове за дом. Међутим, како каже Милован Петровић, директор Студентског центра Београд, њихов проблем се ипак реши захваљујући старијим академцима који завршавају студије, па тако ослободе собу.

– Сваке године имамо мањак за бруцоше око 30 одсто, а за главну расподелу око 20 процената, али све их у току године решимо. Помера се црта и како једни дипломирају, тако се ови испод црте усељавају – каже Петровић.

Према подацима Министарства просвете, науке и технолошког развоја, у Србији има девет студентских центара са готово 18.000 места, рачунајући ту и 510 места за студенте у ученичким домовима у местима у којима нема студентских домова, а има високошколских установа. На исхрани је у студентским мензама дневно око 48.000 академаца, од тога 25.000 је у главном граду.

У току лета у универзитетским центрима остаје веома мало студената, процена је да их буде око 20 одсто, а просветне власти овај период користе за реновирање домова и ресторана. Примера ради, у Београду је дежуран само ресторан у „Рифату Бурџовићу” до 20. августа, који спрема сва три оброка дневно, док је, већ традиционално, у Студентском граду тренутно око 80 странаца, махом из несврстаних земаља и за њих се спрема храна у комерцијалном ресторану.

Милован Петровић наглашава да је у свим ресторанима мобилно стање, од 10. јула до 20. августа мајстори раде инсталације, плочице, набављена је нова опрема. Од 20. августа, када сви ресторани почињу да раде, биће затворен и „Рифат” како би и он био реновиран. У завршној фази је реновирање дома „Мика Митровић”, чију ће половину капацитета користити студенти са посебним потребама, а касниће једино „Патрис” (осим мензе) због проблема са финансирањем.

– Занимљиво је да је већина студената задржала собе преко лета, они долазе да уче, спремају испите, неки само да преноће… Заправо собу је отказало је и иселило се само око 100 студената. Ми смо направили цену која је 50 одсто нижа од економске, већ три године је нисмо мењали, тако да су студенти нашли интерес да не селе ствари. Цене су од три и по хиљада до пет хиљада и та средства користимо за кречење, сређивање соба, купатила… – објашњава директор СЦ Београд. Он каже да је последњих неколико година држава много уложила у студентски стандард и да се у поређењу са другим земљама котирамо веома високо.

Један од оних студената који су задржали собу јесте и Душан Жарковић (21) из Жиче код Краљева, којег смо накратко прекинули у учењу.

– Ја сам прво становао приватно, али сам на крају прешао у дом јер је економски исплативије, а и лепше је друштво. Имам доброг цимера, у двокреветној сам соби, нажалост без купатила и терасе, али није ни овако лоше – каже Душан, који „јури” услов за трећу годину на медицини.

По његовим речима, исплативије је плаћати собу 5.000 динара током лета него кирију од 120 евра. – Преко године плаћам 1.419 динара месечно, и то са свим рачунима – каже Жарковић – и веома сам задовољан.

Нова школска година стартује 1. октобра. Конкурс за расподелу места у домовима за бруцоше расписује се у септембру, а после тога и за студенте старијих година. Исхрана кошта нешто мање од 4.000 динара, а цена смештаја, у зависности од категорије, од 880 до 1.430 динара.

Основни критеријуми за доделу дома су оцене и социјално-економски статус породице.