(Не)оправдано поскупљење хлеба

Хлеб ће у наредном периоду морати да поскупи, сагласни су стручњаци и неслагање постоји једино око тога у којој мери ће цена морати да буде коригована, док у потрошачким организацијама упозоравају да се поскупљење најављује без икаквог тржишног оправдања.

Др Драго Цвијановић, директор Института за економику пољопривреде, очекује поскупљење хлеба.

– Цена пшенице је порасла, како на светским берзама, тако и код нас и наше робне резерве не могу у великој мери на то да утичу, јер смо ми мали произвођач у поређењу са земљама попут Украјине. Ако је пшеница главни инпут у производњи хлеба, а њена цена је увећана, економска логика налаже да ће доћи и до поскупљења векне. Али, у којој мери, то не бих могао да прецизирам, јер је за то још рано. Сви који већ сада баратају цифрама журе – каже Цвијановић.

И док пекари подсећају да је садашња цена хлеба формирана када је пшеница коштала 18 динара, а сада јој је цена 27 динара, Цвијановић истиче се мора водити рачуна о стандарду потрошача.

– Наш је став да се мора направити разлика између императивних и луксузних производа. То значи да није бели хлеб ту да би се на њему остваривао екстра профит, већ да за то служе пецива и други пекарски производи – објаснио је Цвијановић.

Да треба детаљно и пажљиво да се размотри захтев произвођача хлеба да поскупи та намирница, сматра и Вукосав Саковић, директор удружења „Жита Србије”. Како преносе агенције, он је изјавио да Србија има довољно пшенице.

– Нема разлога да поскупљење буде 50 одсто, јер толико нису поскупели ни пшеница, ни брашно. Род пшенице бољи је од очекиваног. Србија има чак и за извоз између 500.000 и 700.000 тона, што би требало да смири домаће тржиште и скине тензију и причу о поскупљењима – рекао је Саковић, али додаје да је пшеница у свету поскупела и да се домаћа цена усклађује са светском.

– За 30 до 35 одсто наша пшеница скупља је него у самој жетви, а од скупље пшенице производи се скупље и брашно, а од брашна хлеб. Мораће да дође до корекције цена, али то сигурно неће бити у мери у којој је затражено – казао је Саковић, а преноси Танјуг.

Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, истиче да су купци увек осетљиви на цену белог хлеба, јер се он највише купује, због најниже цене.

– Али, тврдоглава одбрана цене хлеба може да води и у демагогију, јер док се ми бавимо ценом векне, све друго знатно више поскупљује. Међутим, нашим произвођачима је и цунами у Јапану довољан разлог да подигну цене. Нема тржишног оправдања за велико подизање цене хлеба, јер је главни извор профита пециво, а не хлеб. Уколико на јесен подигну цену хлеба, то ће бити само увод у поскупљења пецива – сматра Паповић.

Оно што је сигурно јесте то да ће цена белог хлеба „сава” остати 44 динара све до краја септембра, до када важи владина уредба којом је она ограничена.

----------------------------------------------

У „Житопродукту” не месе нову цену

Крагујевац – У крагујевачком „Житопродукту” не размишља се о повећању цене хлеба и пецива, изјавио је јуче директор тог предузећа Живорад Нешић. „Векна полубелог хлеба кошта 33 динара, а белог 44 и ми са том ценом не остварујемо губитке”, рекао је Нешић у изјави Танјугу и нагласио да се цена неће мењати иако брашно и пшеница поскупе.

Истичући да је „у структури цене хлеба најскупља држава, односно енергенти и порези, и ако они поскупе, ’Житопродукт’ ће међу последњима у Србији повећати цену хлеба”, Нешић је додао да то предузеће у силосима има више залиха пшенице него што је потребно.

Нешић је подсетио и да „Житопродукт” има најмодернију швајцарску линију за производњу лиснатог теста, па те производе, поред разних врста векни, купцима нуде у неколико продајних објеката у граду. У тим објектима могу да купе и бурек, чија је цена 70 динара за четвртину, што је јефтиније у односу на цене у другим великим градовима у земљи.

„Житопродукт” дневно произведе више од 30.000 векни полубелог и белог хлеба, плус специјализоване врсте. С обзиром на то да је сезона одмора, ових дана производе око 25.000 векни, као и око 2.000 до 3.000 специјализованог хлеба.

----------------------------------------------

Резерве спречавају раст цена

Влада Србије интервенисаће, посредством Дирекције за робне резерве, на домаћем тржишту како би спречила раст цена основних пољопривредно-прехрамбених производа због суше, која је десетковала род ратарских култура, изјавио је јуче за Танјуг министар пољопривреде Горан Кнежевић.

Како је рекао, у разговорима са представницима осталих министарстава договорено је да се што пре обаве интервенције из Робних резерви са сточном храном и готовим производима како би се утицало на подмирење тражње и одржала стабилност цена.

Он је указао да ће тај посао бити обављен у најскорије време, али је упозорио да је у овом тренутку тешко рећи какви ће бити крајњи ефекти те мере.

Према речима Кнежевића, процене Министарства пољопривреде су да ће овогодишњи род кукуруза и соје бити умањен за безмало 50 одсто у односу на лањски ниво, сунцокрета и шећерне репе за 20 до 40 процената, што ће се негативно одразити и на спољнотрговински биланс, јер су то извозни производи, али и на домаће тржиште.

Он сматра да пољопривреда може знатно више да допринесе укупном економском расту, у кратком року уколико се мерама аграрне политике дефинише одрживи и равномеран развој.

У плану је, како је рекао, да се у складу са могућностима, осетно повећа аграрни буџет али да је тешко рећи колико је то реално већ у 2013. години због економске ситуације у земљи.