Степенице у кући

Планирање
У пројектовању кућа или станова на више нивоа, један од најважнијих детаља је степенишни простор. За неке статусни симбол, за друге могућност да се покаже раскош и моћ, а трећима само пут ка поткровљу. Без обзира на лични третман, правилно одређен положај, величина и облик степеништа умногоме утичу на квалитет живота у кући. Да би се одредило најбоље место за степениште, потребно је придржавати се следећих правила:

– у пространим кућама, са јасно одвојеном функцијом спавања на спрату и дневним боравком у приземљу, степенице су део улазног хола или су у његовој непосредној близини;

– степениште може бити једнокрако, двокрако са или без подеста, трокрако или завојито (спирално) – расположиви простор диктира које је најприкладније за примену;

– у дуплекс становима и мањим кућама степенице су најчешће део дневне собе;

– ако су степенице део дневног боравка дизајнирају се као комад намештаја, уз употребу материјала који већ постоје у простору;

– у скученим становима подстепенишни простор се користи за позиционирање помоћних просторија (остава, санитарни чвор...), или као део намештаја (полице за књиге, комода за ТВ, радни кутак);

– при планирању степеница, првенствено се размишља о постојећим конструктивним елементима (зидови, греде, подести, стубови) који треба да их носе. Од могућег система ношења, зависиће и решење које се примењује;

– ако не постоје посебна естетско-функционална ограничења, степенишна вертикала може бити третирана као декоративна скулптура;

– димензионисање свих елемената степеништа најважнији је део њиховог пројектовања.

Димензионисање
При димензионисању степеница морају да се поштују стриктна пројектантска правила. Она се односе на ширину степенишног крака, висину и ширину газишта, висину степенишне ограде, број степеника у ректификацији (степенишном кругу). Но, није довољно само добро прорачунати параметре већ их треба и прецизно реализовати.

Сви степеници морају бити истих димензија, у противном су небезбедни и узрокују падове и повређивања, посебно при силажењу. Човек користи степенице не размишљајући, несвесно хватајући ритам корака, не очекујући разлику у висини, губи равнотежу и пада.

Правилно димензионисање – сваки степеник има висину – h и ширину газишта – b; правилно је димензионисан ако је 2h+b=61-64 сантиметра, што одговара дужини просечног човековог корака при пењању или силажењу. Најпријатнији су степеници висине 16-18 сантиметара и ширине газишта од 26 до 29 сантиметара. Код завојитог (ректификованог) степеништа, димензионисање се ради према средњој линији кретања за коју важе иста правила као за равно степениште.

Дизајнирање
Када се одлучи за тип степеница (завојито, једнокрако, двокрако...), на архитекти је да избором конструктивног решења или дизајном покаже креативност.

Која су могућа конструктивна решења

– централни стуб, средњи носач степеника, бочни носачи, конзолна газишта ослоњена само на бочни зид, видни или скривени носачи...

Дизајнерска инвенција зависи од примењених материјала

– дрво, алуминијум, прохром, челик, стакло, пластични материјали.

Конструисање
При градњи новог објекта – по пројекту, статичким прорачуном обухваћене су и све степенишне вертикале, било да се ради о извођењу у бетону или на металној конструкцији.

Код накнадних адаптација и формирања нових степеништа, најчешће примењивана конструктивна решења су дрвени или метални носачи. Челична конструкција је најпрактичнија, лако се прилагођава свим статичко-естетским захтевима, и није подложна одступањима као последици зуба времена. Дрвене степенице се кад тад расуше и шкрипе.

Материјализација
Избор материјала зависи од стила куће и целокупног ентеријера. Све су ређа "тешка" бетонска степеништа у камену и мермеру са ливеним оградама, или балустерима од кованог гвожђа. Доминирају савремени материјали – прохром, стакло, пластичне масе, челични пресовани лимови, дрво свих врста и обрада, вештачки гранити...

У тренду је стакло – на газиштима, подестима, оградама. Ефектно је, ако је каљено потпуно је безбедно. Проблем је што изазива несигурност. Вероватно је већина нас доживела нелагоду крећући са по стакленим подовима над амбисима археолошких налазишта, или по стакленим галеријама тржних центара и музеја. Посебан страх изазива кретање по стакленим степеницама, па још кад су ослоњене само са једне стране и лебде у ваздуху... Мало ко се неће чврсто држати за ограду.

Префабрикована степеништа
На тржишту постоје префабрикована степеништа, стандардних димензија газишта, уз могућност избора дужине и броја степеника. Најчешће су дрвена, али има и металних – од профилисаног лима. Користе се за брзе адаптације и нешто су јефтинија од осталих.

Степениште као скулптура
Колико су степеништа значајан део ентеријера говори чињеница да у многим земљама месечно излазе професионални часописи само са овом темом. У јавним просторима степенице, по правилу, имају централно место. Савремени трендови, примена полираних материјала, светлосни ефекти, стварају нови мит – степенице као скулптура за себе. Неретко, и у кућном амбијенту, ефекти су слични.

Скривене степенице
Као друга крајност, понекад је потребно сакрити степенице од погледа гостију. Пут ка тавану или подруму, лоше бетониране стрме степенице... Све врсте маски су дозвољене, чак и врата ка степенишном простору. Важно је само обезбедити довољно светла из безбедносних разлога.

Светлост
Сваки степенишни простор треба да је добро осветљен. Ако нема природног светла, поставља се вештачко осветљење које непрекидно светли. Најчешће решење су бочне зидне светиљке. Ефектне и корисне, уграђују се рефлекторке на зидовима, непосредно уз газишта. Светла у оградама, светлећи рукохвати – гелендери, светло у челима степеника...

Ограде
Осим несумњиво битне функције – безбедност и заштита при пењању, ограде су битан део декорације сваког простора. Морају бити чврсто фиксиране, бочно или у поду, довољно високо постављене, са правилно дизајнираним гелендером. Ограде служе за придржавање при кретању и треба да одговарају стиску шаке. Свако степениште тражи своју ограду. Стилско, завојито, монументално – ограда од кованог гвожђа; прохромски носачи са стакленим газиштима – прохромски цевасти рукохвати или стаклене ограде; газишта од профилисаног лима – челичне сајле.

Завојито степениште
Спирално степениште се препоручује у случајевима малог простора, али га многи бирају и из естетских разлога. Минималан простор који захтева је рупа у поду 180 са 180 сантиметара. Ширина степеништа не треба да је мања од 85 сантиметара и 10 сантиметара за централни стуб. Не препоручује се у домовима у којима живе старије особе и мала деца. Све остале карактеристике су му за препоруку – лако се израђује и поставља, може да се прави од скоро свих материјала, уз коришћење многих дизајнерских инвенција. Слободно стоји у простору, без искоришћења подстепенишног простора.

Минијатурно степениште
Понекад пут ка тавану или платформи за смештај кутија и кофера води изузетно стрмим степеницама, које скоро да личе на мердевине. У овим случајевима користе се посебно дизајниране степенице са газиштима кројеним за лево и десно стопало. Наизменична проширења тачно одређују начин пењања. Велики је избор креација на ову тему, те ове "мердевине" лепо изгледају у простору.

Противклизност
Код облагања степеника треба водити рачуна да се користе противклизни материјали. Ово посебно важи за спољне степенице или за места која су изложена квашењу. Додана безбедност постиже се уградњом ивичних профилисаних алуминијумских лајсни, или лепљењем противклизних трака на газишта.