Може ли Динкић да уштеди милијарду евра

Министар финансија Млађан Динкић обећао је да ће до краја 2013. године минус у државној каси смањити за чак 100 милијарди динара или нешто мање од милијарду евра. Управо толико новца, према оцени Фискалног савета, потребно је уштедети да би Србија избегла дужничку кризу и грчки сценарио. Чувари државне касе, међутим, пред новог министра финансија поставили су, у свом извештају, много краћи рок. Упозорили су да ће нaша земља јаз између прихода и расхода до краја ове године морати да смањи управо за ту суму – 100 милијарди динара.

Динкић је, пре два дана оценио да ће ефекти мера које ће на снагу ступити већ од првог октобра значајније резултате моћи да дају тек следеће године, а да је 2012. година изгубљена. Додао је и то да ће повећање пореза на додату вредност бити крајња мера, да он неће бити већи од 20 одсто и да ће „прилагођавање” почети с расходне стране буџета.

Министар финансија истакао је како ће ограничити плате у јавном сектору, јер се догађа да су, због компликованих и многобројних платних разреда, исти послови у различитим министарствима различито плаћени. „То се зове неједнаке плате за једнак рад”, објаснио је Динкић. На овај проблем упозорили су пре неколико месеци чланови Фискалног савета истичући како је законски оквир изузетно компликован и да постоји чак 600 различитих коефицијената за обрачун зарада у јавном сектору. Због тога су и предложили привремено замрзавање плата и смањење запослених за око пет одсто, што надлежни министар није прихватио. Са друге стране, прихватио је увођење система платних разреда и ограничавање зарада у јавном сектору. Проблем је, међутим, што су уштеде по том основу практично безначајне.

Динкић је, такође, најавио да ће се расходи кресати и преко смањења броја државних агенција. У Србији има око 160 таквих институција које остварују сопствене приходе продајом робе, пружањем услуга и наплатом такси, а у њима је ухлебљење нашло око 36.000 запослених. Ове године оствариће укупне приходе од око 100 милијарди динара, што је око три одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што привреда створи за годину дана. Према процени Фискалног савета до краја следеће године, претресањем оваквих агенција могуће је уштедети око 280 милиона евра. Надлежни министар намерио је и да укине многе таксе и намете, захваљујући којима се ове агенције финансирају. Јер, такозвани парафискални намети привреди представљају терет од око 1,5 милијарди евра. Такође, намера министра Динкића је да све те таксе укључи у централни буџет.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, сматра да Динкић повлачи добар потез тиме што парафискалне намете уводи у буџет. Упозорава међутим, да се парафискални намети не могу смањивати преко колена, јер су неки од њих заиста неопходни. Добро је и то што ће се увести платни разреди који ће направити ред у зарадама запослених у јавном сектору.

– На основу мера које су досад представљене не може се извући закључак да ли ће нови министар финансија заиста моћи да уштеди око милијарду евра. Било би добро да прилагођавање почне са расходне стране буџета.У наредне три, четири године директне субвенције би могле да се смање за око један до 1,5 одсто БДП-а. И то тако што ће се окончати реструктурирање и подићи цене услуга и унапредити трошковна ефикасност комуналних предузећа, али и да се привредни систем уреди тако да не морамо инвеститорима да плаћамо за отварање радних места.Из овога што смо досад чули, чини се да се добар део мера министра финансија заснива на повећању прихода, каже Арсић.

Рачунице показују да повећање ПДВ-а за два процентна поена повећава приходе за око 250 до 300 милиона евра у буџет. Међутим, уколико се не замрзну плате и пензије добар део тих средстава биће потрошен за повишице, што значи да ће један део новца истовремено бити потрошен на повећање плата и пензија у октобру. То значи да ће ефекат повећања пореза бити знатно мањи.

Такође, у јавности се врло често сматра да се на набавци робе и услуге троши знатан део средстава. Међутим, знатан део тих трошкова није дискреционе природе. У набавку робе и услуга спадају и трошкови за струју и комуналије, а из специјализованих услуга исплаћују се плате научним радницима у природним наукама. Рачуница показује да је до 2016. године могуће уштедети од 0,5 до 0,7 одсто БДП-а, што је мање од 200 милиона евра.