Шест минута до славе

Гуча – Прва труба прошлогодишњег Сабора Елвис Ајдиновић (31) из Сурдулице, дошао је прошле среде у Дом културе у Гучи, како и доликује победнику: кораком задовољног човека, одевен у српску народну ношњу и са новом флигхорном у руци. Труба „черни 702” вреди 1.250 евра.

– Овај инструмент поклонио ми је председник општине Сурдулица Новица Тончев, у знак поштовања што сам победио у Гучи 2011. и то славно звање донео у наш град – каже Елвис за „Политику”.

То је тек једна од добрих новости у његовом животу протеклих месеци.

– Свирали смо у Италији, Фанцуској, Немачкој, Аустрији и Словенији. И код нас. Јуче је био 35. дан како свирамо свадбе, без дана прекида. То нам је рекорд – приповеда капелник са југа Србије.

По традицији, победнику Сабора отварају се капије светских градова и дворана, а на нашим венчањима, уз сватове веселе се и музичари. Јер, на богатим ромским свадбама, ако младенци имају рођаке у иностранству, оркестар може да зарада и 5.000 или 10.000 евра.

Српском трубачком врху припада, свакако, и Екрем Мамутовић (30) из Врања, раније прва труба Драгачева, а 2010. капелник најбољег оркестра на свету. И он је с вољом дошао у Гучу, доносећи добре вести.

– Недавно смо три месеца свирали у Бејруту, у Либану – каже Екрем, који је у оркестру шеф свом оцу Добривоју, другој труби.

И Елвис и Екрем учествоваће ове године у великом српском финалу – такмичењу 19. најбољих трубачких оркестара у републици, које почиње вечерас у 21 сат, на позорници поред Белице. За шест минута, колико имају на располагању, да би одсвирали једну изворну песму и једно коло или чочек, ови мајстори трубе могу да стекну улазницу у друштво познатих, чак славних. А за славом иде и новац. Моћ овог Сабора и победничког звања беспрекорно је објаснио Бобан Марковић, који је престао да се такмичи кад је овде од жирија добио све десетке, и кренуо да свира по концертним дворанама у свету:

– У Гучу сам дошао као јако мали, а отишао сам као велики човек.

Он је ове године у Гучу дошао са сином Марком, да би представио нови це-де и одржао концерт за који је добио термин у суботу, у један сат иза поноћи. Овде су и Дејан Петровић из Дубоког код Ужица, вишеструки победник и прва труба света 2010, и Дејан Лазаревић из Пожеге, такође мајстор трубе. Марковић, Петровић и Лазаревић не такмиче се више, али припадају одабраном друштву.

Док се трубачи с југа грчевито боре за долазак у Гучу, оркестри из западне Србије одлазе са такмичарске сцене. Дејан Петровић (27) прави каријеру са својим „Биг бендом”, Дејан Лазаревић (28) такође са својом капелом, Драган Игњић (30) из Ужица ради у Швајцарској. Вељко Остојић (27) из Злакусе, свира у финалу.

– Нисам сигуран да ћу дуго да се такмичим, практично је цела моја генерација отишла. Време је за млађе – каже за наш лист Остојић, који је почео да предаје музику у једној школи у Ужицу.

Вељку је остао још само дипломски испит на Музичкој академији, одсек трубе и то практични део, да увежба и одсвира композицију озбиљне музике.

Овој гарди из западне Србије припада и Дејан Јевђић (32) из Пожеге, који ће, као и Остојић, ове године свирати у финалу. Ради као војник под уговором у Војсци Србије. За Србе се каже да су управо у војсци научили да слушају трубу, од би-бапа на устајању до блуза за повечерје.

Међу овогодишњим фаворитима свакако је Бојан Ристић Чарапа (30) из Владичиног Хана. Његов оркестар ради неуморно већ годинама, с њим су браћа Славиша (36, трећа труба) и Игор (34, тенор). Једна прича каже да трубач, због преобилног лучења пљувачке, не може да свира уколико неко други једе лимун у његовој близини.

– То смета и члановима мог оркестра, мени не. Вежбао сам, вежбао и решио проблем – каже Бојан.

У финалу, његова капела свираће песму „Маријо, ћеро, Маријо”.

– То је косовска арија, стара 120 година, и сам се најежим кад је свирам. Аранжмане за свих десет инструмената урадио је Марко Марковић, а прегледао његов отац Бобан и није ништа додао.

Гвозден Оташевић

-----------------------------------------------------------

Победа Мамутовића и оркестра из Нанта

На трећем Међународном такмичењу трубачких оркестара, одржаном прексиноћ на 52. Сабору у Гучи, прву трубу освојио је Екрем Мамутовић из Врања, другу Џамбо Агушев из Македоније, трећу Севен Масар из Белгије. Међу оркестрима прво место припало је саставу „Le spectre d’ottocar” из француског града Нанта, други је „Go east orkestar” из Рио де Жанеира у Бразилу, трећи „Браћа Кадријеви” из Брисела у Белгији. Такмичило се 11 страних капела, од којих две из Србије, а о редоследу најбољих одлучивао је петочлани стручни жири.

– Сваком трубачу је сан да дође у Гучу и победи. Мој оркестар је 2010. проглашен за најбољи на свету, надао сам се да ћу 2011 ја постати прва труба, али нисам. Ипак, ми смо пред овогодишње такмичење три месеца сваког дана вежбали најмање по два, а некад и четири сата и, ево, постао сам прва труба света – казао је Мамутовић после проглашења победника.