Два Марија на мети истражитеља

Политичари их критикују, а инвеститори хвале: шеф Европске централне банке (ЕЦБ) Марио Драги и италијански премијер Марио Монти, предмет су економско-политичких сучељавања око изласка из финансијске кризе. Повод дизању тензија биле су наизглед неповезане изјаве двојице истакнутих економских стручњака.

Председник ЕЦБ Драги апеловао је средином прошле недеље на чланове Европског савета да допринесу стављању система националних банака еврозоне, потом и целе ЕУ, под надзор ЕЦБ. Шеф италијанске владе Монти, као по договору, подржао је земљака Драгија, само два дана касније. У интервјуу за недељник „Шпигл” поручио је немачкој влади, а посредно свим владама ЕУ, да будућност заједнице европских држава зависи од „диригованих” потеза влада земаља чланица у правцу смиривања кризе.

Цитиране изјаве су преко ноћи „оживеле” интересовање инвеститора за посрнуле економије, подстакле су благи раст берзанских курсева и допринеле паду каматног нивоа шпанских и италијанских државних обвезница.

Подстакле су, међутим, и жестоке расправе на кризом наметнуту дилему да ли је допустиво ставити функционалност тржишних система изнад демократског начела парламентарне контроле. Довеле су и до покретања званичне истраге омбудсмана ЕУ. Професионални истражитељи усмерили су „рефлектор истине” на чланство првог банкара Европе Драгија и „посредно” чланство италијанског премијера Монтија у неформалној банкарској лобистичкој групи Г-30.

Паралелно са отварањем истраге, из кабинета омбудсмана ЕУ Никифороса Дијамандуроса упућен је каталог питања руководству Европске централне банке, која су усредсређена на детаље који би могли да укажу на постојање сукоба интереса Драгија због његовог чланства у „приватном клубу моћних банкара”. ЕЦБ је у обавези да одговори на постављена питања најкасније до октобра ове године.

У саопштењу омбудсмана, коју је пренела агенција Ројтерс, указано је да је реч о рутинском поступку покренутом на захтев организације за сузбијање корупције у ЕУ – „Корпорејт Јуроп обсерватори” (ЦЕО) – са седиштем у Бриселу. Помињање речи „рутина”, истиче се у Бриселу, не би требало да умањи важност поступка.

„Више је него забрињавајуће да је Драги, шеф статутарно независне банкарске институције (ЕЦБ), која захтева и добија све више овлашћења у регулисању европског финансијског система, истовремено члан глобалног удружења водећих банкара”, истакао је у захтеву за покретање поступка шеф ЦЕО Кенет Хер.

Група Г-30, блиска Билдерберг групи, а по неким изворима њена подгрупа, обухвата тридесет водећих светских банкара и економиста, као и њихове следбенике. Имена чланова званично се не саопштавају јавности, али познаваоци прилика истичу да су међу члановима бивши шеф федералних резерви САД Пол Волкер, гувернер (централне) Банке Канада Марк Карни и шеф Енглеске (националне) Банке Марвин Кинг, али и Жан-Клод Трише, бивши шеф ЕЦБ, који је предложио Драгија за свог наследника.

Кенет Хер, подносилац тужбе против Драгија и Монтија, истакао је у образложењу захтева омбудсману за покретање истраге да је „повезаност кључних политичара Запада, приватних и националних банкара, економиста и баснословно богатих инвеститора више него забрињавајућа”.

„Њихове ротације са положаја на положај сведоче о повезаном интересном кружоку који вуче полуге у складу са својим нахођењима и потребама – мимо начелних регулатива”, истиче Хер.

У писменом захтеву ЦЕО закључно се истиче „чудна околност” да су кључни банкари европских и америчких банака, премијери и министри финансија неретко долазили на положаје после „праксе” у оквиру инвестиционе банке Голдман Сакс. „Тако је било са бившим министром финансија САД Хенријем Полсоном, тако је и са председником ЕЦБ Мариом Драгијем”

Повезаност премијера Монтија са Г-30, превасходно са њеним наводним чланом и шефом ЕЦБ Драгијем, образлаже се функцијом Марија Монтија у Билдерберг групи, где је наводно члан управног одбора. У прилог реченом иде изјава бившег италијанског премијера Романа Продија – који иначе подржава курс садашњег премијера Марија Монтија, али и идеје шефа ЕЦБ Марија Драгија – да је Монти „човек Билдерберга за везу са европским (централним) банкама”.

„Како другачије објаснити да је Драги у осам година био осам пута гост Билдерберга, а на позив Марија Монтија”, запитао се Романо Проди.

Милош Казимировић