Краљ поново у Србији

Принц Александар Карађорђевић намерава да тело свог оца, краља Петра Другог, из цркве Светог Саве у Либертвилу пребаци на Опленац.

План је да га пренесемо овде, рекао је престолонаследник у разговору са новинаром Асошијетед преса, додавши да се нада да ће то бити ускоро.

Драгомир Ацовић, члан Крунског савета, каже да та намера није нова.

– Још 2004. године покренута је иницијатива у оквиру прославе 200 година Првог српског устанка да се пренесу тела преминулих чланова краљевског дома, пре свега оних који су били суверени. То је краљ Петар Други, краљица Марија, мајка краља Петра Другог и супруга краљица Александра – каже Ацовић.

У разговорима који су тада вођени, по речима члана Крунског савета, представници државе никада нису рекли да нису спремни за такав чин, али увек су постојала нека ургентнија питања. Кад буде инаугурисана нова влада очекујемо да се поново покрену разговори и одреди датум сахране, каже Ацовић.

Ако није било начелних размимоилажења Крунског савета са званичницима у Србији, обновљена иницијатива престолонаследника Александра узнемирила је неке америчке Србе.

Америчка штампа пише да је Петар Други сам тражио да буде сахрањен у цркви Светог Саве у Либертвилу код Чикага, јер у том граду и околини живи на стотине хиљада Срба. На сахрани је било више од десет хиљада људи, а на хиљаде њих сваке године и даље посећује његов гроб. Наводе се и изјаве појединих Срба, као што је она челника Српске православне цркве за Средњи запад митрополита Христифора и менаџера у Српском друштвеном центру из Чикага Алексе Чоловића који кажу да би "било боље да остане овде, јер је тако сам тражио".

С друге стране, престолонаследник истиче да су у Европи шефови држава, краљеви и краљице сахрањени у својим земљама.

"Сахраном краља Петра Другог у маузолеју Светог Ђорђа на Опленцу била би исправљена историјска грешка. Ми сада затварамо круг и исправљамо погрешне ствари", рекао је принц Александар.

Краљ Петар Други Карађорђевић једини је монарх сахрањен на америчком тлу. Пренос његових посмртних остатака не би било само породично, већ и државно питање.

– То подразумева одређену процедуру сахране, јер на тај начин држава одаје поштовање према самој себи. Церемонијал мора бити онакав какав доликује – каже Драгомир Ацовић и подсећа да су тако обављене сахране у Црној Гори кад су пренесени посмртни остаци краља Николе, краљице Милене и њихове две кћерке. Статус државне сахране одређен је и у случају недавног преноса посмртних остатака царице Марије Фјодоровне у Санк Петербург.

– Зато с преносом тела Петра Другог не треба журити, то се мора обавити онда кад се створе услови да такав чин буде достојанствен и да од њега нико нема штете, а сви да имамо користи макар само у моралном смислу – каже Ацовић.

У маузолеју Светог Ђорђа постоје гробна места за краља Петра, краљицу Марију и краљицу Александру, каже Миладин Гавриловић, управник Задужбине на Опленцу, а кад је реч о времену сахране, породица треба о томе да одлучи, каже он.

Краљ Петар Други рођен је у Београду 6. септембра 1923. године. Кумови на крштењу били су му енглески краљ Џорџ Шести и краљица Елизабета (касније Краљица Мајка Велике Британије). Имао је само 11 година када му је у Марсеју убијен отац, а он проглашен за краља. После демонстрација од 27. марта 1941, које су довеле до кризе владе и државног удара, престолонаследник Петар проглашен је пунолетним и преузео краљевска овлашћења од намесништва. Нападом Хитлерове Немачке краљ Петар Други био је приморан да заједно са владом емигрира у Енглеску, где је прихваћен као симбол противљења нацизму. Доласком комуниста на власт забрањен му је повратак у земљу и конфискована имовина. Последње године живота провео је у Америци. После дуге и тешке болести умро је у денверској болници 3. новембра 1970. године, када је имао свега 47 година.