Kralj ponovo u Srbiji

Princ Aleksandar Karađorđević namerava da telo svog oca, kralja Petra Drugog, iz crkve Svetog Save u Libertvilu prebaci na Oplenac.

Plan je da ga prenesemo ovde, rekao je prestolonaslednik u razgovoru sa novinarom Asošijeted presa, dodavši da se nada da će to biti uskoro.

Dragomir Acović, član Krunskog saveta, kaže da ta namera nije nova.

– Još 2004. godine pokrenuta je inicijativa u okviru proslave 200 godina Prvog srpskog ustanka da se prenesu tela preminulih članova kraljevskog doma, pre svega onih koji su bili suvereni. To je kralj Petar Drugi, kraljica Marija, majka kralja Petra Drugog i supruga kraljica Aleksandra – kaže Acović.

U razgovorima koji su tada vođeni, po rečima člana Krunskog saveta, predstavnici države nikada nisu rekli da nisu spremni za takav čin, ali uvek su postojala neka urgentnija pitanja. Kad bude inaugurisana nova vlada očekujemo da se ponovo pokrenu razgovori i odredi datum sahrane, kaže Acović.

Ako nije bilo načelnih razmimoilaženja Krunskog saveta sa zvaničnicima u Srbiji, obnovljena inicijativa prestolonaslednika Aleksandra uznemirila je neke američke Srbe.

Američka štampa piše da je Petar Drugi sam tražio da bude sahranjen u crkvi Svetog Save u Libertvilu kod Čikaga, jer u tom gradu i okolini živi na stotine hiljada Srba. Na sahrani je bilo više od deset hiljada ljudi, a na hiljade njih svake godine i dalje posećuje njegov grob. Navode se i izjave pojedinih Srba, kao što je ona čelnika Srpske pravoslavne crkve za Srednji zapad mitropolita Hristifora i menadžera u Srpskom društvenom centru iz Čikaga Alekse Čolovića koji kažu da bi "bilo bolje da ostane ovde, jer je tako sam tražio".

S druge strane, prestolonaslednik ističe da su u Evropi šefovi država, kraljevi i kraljice sahranjeni u svojim zemljama.

"Sahranom kralja Petra Drugog u mauzoleju Svetog Đorđa na Oplencu bila bi ispravljena istorijska greška. Mi sada zatvaramo krug i ispravljamo pogrešne stvari", rekao je princ Aleksandar.

Kralj Petar Drugi Karađorđević jedini je monarh sahranjen na američkom tlu. Prenos njegovih posmrtnih ostataka ne bi bilo samo porodično, već i državno pitanje.

– To podrazumeva određenu proceduru sahrane, jer na taj način država odaje poštovanje prema samoj sebi. Ceremonijal mora biti onakav kakav dolikuje – kaže Dragomir Acović i podseća da su tako obavljene sahrane u Crnoj Gori kad su preneseni posmrtni ostaci kralja Nikole, kraljice Milene i njihove dve kćerke. Status državne sahrane određen je i u slučaju nedavnog prenosa posmrtnih ostataka carice Marije Fjodorovne u Sank Peterburg.

– Zato s prenosom tela Petra Drugog ne treba žuriti, to se mora obaviti onda kad se stvore uslovi da takav čin bude dostojanstven i da od njega niko nema štete, a svi da imamo koristi makar samo u moralnom smislu – kaže Acović.

U mauzoleju Svetog Đorđa postoje grobna mesta za kralja Petra, kraljicu Mariju i kraljicu Aleksandru, kaže Miladin Gavrilović, upravnik Zadužbine na Oplencu, a kad je reč o vremenu sahrane, porodica treba o tome da odluči, kaže on.

Kralj Petar Drugi rođen je u Beogradu 6. septembra 1923. godine. Kumovi na krštenju bili su mu engleski kralj Džordž Šesti i kraljica Elizabeta (kasnije Kraljica Majka Velike Britanije). Imao je samo 11 godina kada mu je u Marseju ubijen otac, a on proglašen za kralja. Posle demonstracija od 27. marta 1941, koje su dovele do krize vlade i državnog udara, prestolonaslednik Petar proglašen je punoletnim i preuzeo kraljevska ovlašćenja od namesništva. Napadom Hitlerove Nemačke kralj Petar Drugi bio je primoran da zajedno sa vladom emigrira u Englesku, gde je prihvaćen kao simbol protivljenja nacizmu. Dolaskom komunista na vlast zabranjen mu je povratak u zemlju i konfiskovana imovina. Poslednje godine života proveo je u Americi. Posle duge i teške bolesti umro je u denverskoj bolnici 3. novembra 1970. godine, kada je imao svega 47 godina.