Једна рупа, а три мере

У овом тренутку постоје три процене колико ће до краја године износити минус у државној каси. Наравно под условом ако се ништа не предузме да се смањи. Према процени бившег министра финансија Мирка Цветковића, буџетски дефицит целе државе до краја године могао би да достигне 188 милијарди динара. Фискални савет, међутим, у мају је проценио да ће јаз између прихода и расхода бити око 206 милијарди динара. Последњу процену изнео је пре неколико дана нови министар финансија Млађан Динкић. Према његовој рачуници, консолидовани минус у каси може да достигне 225 милијарди.

И то није све. Кад се на то додају и небуџетирана средства намењена „Фијату” и трошкови експропријације на деоници Коридора 11, рупа у буџету достиже 234 милијарде динара. Ту се списак, међутим, не завршава. Докапитализација и откуп лоше активе банака, Агробанка, Привредна банка Београд и Развојна банка Војводине коштали су пореске обвезнике 29,8 милијарди динара. То значи да ће коначан мањак, према Динкићевој рачуници, бити чак 254,8 милијарде динара, што је око 7,7 одсто бруто домаћег производа (БПД).

Која од ове три процене је најближа реалном стању у буџету биће познато врло брзо, кад Фискални савет поново претресе буџетске бројеве. Јер, њихова процена о буџетском дефициту је још из маја и могуће је да се ситуација променила. Набоље или нагоре – видеће се. У сваком случају остаје питање како је могуће да је један исти Сектор за макроекономске анализе Министарства финансија на крају јула добио један резултат, а већ почетком августа други. Да ли је могуће да им је пре десетак дана из рачунице „склизнуло” чак 37 милијарди?

Према оцени Владимира Глигорова, сарадника Бечког института за међународне економске студије, расходи су већи углавном због издатака на запослене и на социјалну заштиту. Приходи су, са друге стране мањи. Углавном због мањег прилива из непореских извора. Зато му Динкићева рачуница не изгледа нереално.

– Пад прихода је у складу са продубљеном рецесијом. Није неочекивано да при томе лоше пролазе непорески приходи. Када је о расходима реч, они не делују нереално. Повећани су издаци на социјалну заштиту, уз стални пад запослености. То је за око 5,5 одсто више него у несуђеном споразуму са ММФ-ом, што је значајно повећање. Тако да би требало знати како се то образлаже – каже наш саговорник.

Све то није у нескладу са погоршањем стања у привреди и повећањем издатака на запослене, додаје. Што опет није у нескладу са предизборним понашањем и постизборним најавама, каже Глигоров.

– Ни једно, нити друго, чини ми се, не може значајно да се промени до краја године, чак и ако се неке процене покажу како маргинално непрецизне – закључује.

А. Телесковић