Избор српског научног идола

Камере, рефлектори, сценски наступ, публика и оцењивање жирија од јуче нису резервисани само за уметнике, већ и за младе генијалце који су се, у Битеф театру, надметали за титулу српског научног идола. Финалиста овог пројекта названог "Лабораторија славних", који ће бити изабран крајем маја, представљаће нашу земљу на Фестивалу науке у граду Челтнему у Великој Британији.

Као у популарној емисији "Поп идол", такмичари су морали да победе трему, изађу на сцену и свој магистарски или научни рад представе за три минута, на занимљиви, инспиративан и једноставан начин.

Док је двадесетседмогодишња Тијана Настасовић, доктор медицине и студент на магистарским студијама из кардиологије, чекала да свој наступ, трема је све више расла. Ипак, када су се рефлектори упалили, а камере усмериле на Тијану, као да јој се вратило самопоуздање. На начин близак просечном слушаоцу, Тијана је објаснила значај својеврсног кишобрана који се уграђује пацијентима које пате од одређених кардиоваскуларних тегоба.

За разлику од похвала, савета и питања жирија која су "прштала" после Тијанине приче, прва замерка која је упућена медицинару Урошу Томашевићу била је да је, током наступа, руке држао у џеповима. Ипак, овај кандидат је објаснио да је овакав став намерно заузео, јер је карактеристичан за већину лекара који дају изјаве на телевизији.

Док се знојио пред рефлекторима, Немања Тодоровић, асистент на Техничком факултету "Михаило Пупин" у Зрењанину, покушао је да објасни значај увођења телемедицинских центара, достигнућа које представља спој медицине, електронике и телекомуникација. Када је изашао из сале изгледало му је као да је у потпуности "упрскао ствар".

– Иако сам свој пројекат представљао на многим научним скуповима и на локалним телевизијама, трема је учинила своје и мислим да је све то могло да изгледа много боље. Све ово је за мене ново и највише ми личи на позоришну аудицију – каже Немања.

Наступ пред камерама, сниматељима и стручним жиријем за Снежану Крстић, асистента на београдском Технолошко-металуршком факултету, која је говорила о заштити човекове околине и рециклажи, представља прави изазов.

Према њеном мишљењу, овај конкурс представља значајно искуство за све учеснике, јер су потврдили да желе да промовишу науку изван својих оквира и да комуницирају "са ширим народним масама". Чак и уколико не прођу у финале, савети жирија ће им добро доћи када буду припремали све остале наступе.

Чланови жирија, новинарка Горица Нешовић, глумица Јелена Илић и др Петар Јованчић, професор на Технолошко-металуршком факултету, јучерашњи дан су провели уписујући оцене и коментаре о 22 кандидата. Док је Јелена Илић оцењивала општи утисак, харизму, систематичност и разумљивост излагања кандидата, професор Јованчић је био задужен за њихово знање, стручност, одговарајући избор теме, а Горица Нешовић за концизност и способност да за три минута кажу суштину.

Јелена Илић истиче да је већина кандидата веома образована. Ипак, разлике у њиховом наступу су велике, јер неки још нису изашли из школске клупе, док су други потпуно лежерни пред камерама и публиком.

– Овај пројекат је био неопходан младим научницима који би требало да изађу из својих кабинета, али и обичним људима који морају да размисле о значају научних достигнућа за наше животе и да почну више да цене људе који се баве овим послом – објашњава наша саговорница.