"Швајцарац" спас или ризик

Уз дилему да ли да узму стамбени кредит везан за швајцарски франак или евро грађани ће од данас имати и додатну главобољу – да ли сада да за месечну рату издвајају мање бар стотинак евра и да тако олабаве кредитну "омчу", па шта буде, или да се не упуштају у неизвесност.
Јер, док држава сматра да ће давањем субвенција и за стамбене кредите индексиране у францима помоћи онима који немају кров над главом да плаћају мањи месечни, а тиме и укупни дуг, гувернер НБС и поједини банкари, упозоравају на ризик.

Нижа каматна стопа приликом задуживања, кажу, већи је ризик. На ризике задуживања у швајцарском франку упозорили су и Европска централна банка, као и централне банке Аустрије, Мађарске и Хрватске. Гувернер је навео и да је за последњих 16 година најбоље прошао онај ко се задуживао у доларима. Иако је каматна стопа била виша, један долар данас вреди мање него што је вредео 1. јануара 2001. године. Код нас се у еврима штеди и тргује, па је европска валута референтна, осим уколико Србија не планира, како је рекао, да уђе у монетарну унију са Швајцарском.

Сосијете женерал банка, највероватније, неће одобравати субвенционисане стамбене кредите у швајцарским францима упркос иницијативи Министарства финансија јер ни до сада није везивала зајмове за ову валуту. Проблем са швајцарским франком је у томе што, како је објаснио Мирослав Ребић, извршни директор за послове са становништвом те банке, не може да се предвиди како ће се кретати курс или каматна стопа на ту валуту и због тога је реч о ризичним пласманима. Цела економска политика Србије оријентисана је ка евру, цене се формирају у односу на ту валуту и, како је нагласио, тешко је предвидети како ће се кретати курс швајцарског франка.

Да задуживање у швајцарским францима може бити ризично, а нарочито ако се то односи на стамбене кредите на дужи рок упозоравају и из Рајфајзен банке. Из те банке нису благонаклоно гледали ни када су се прве позајмице у "швајцарцима" појавиле у Србији, али да су их због захтева тржишта, како каже Светозар Шијачић, члан Извршног одбора, прихватили и понудили. Банка је, ипак, у обавези да клијентима укаже на могуће последице, пре него што уђу у такав дугорочни зајам. Уколико се догоди веће колебање швајцарског франка банка је спремна, како је најавио, да стамбене кредите индексиране у тој валути претвара директно у евро.

Разлог због чега су каматне стопе на кредите везане за швајцарски франак у односу на зајмове индексиране у евру је једноставан. На светском тржишту банке једна другој позајмљују "швајцарце" по нижој цени, а евре по вишој. Наиме, ЕУРИБОР је камата коју банкари европских банака нуде једни другима на краткорочне позајмице и то је кључна каматна стопа за евро. Тренутно је шестомесечни ЕУРИБОР на нивоу од 3,94 одсто ( цена евра на европском међубанкарском тржишту) док камата на швајцарски франак (ЛИБОР) има вредност од 2,32 одсто. Банкари ову стопу користе и на основу ње додају своју зараду. То значи да камата на кредите везане за евро не може да буде нижа од тог процента, већ само виша.

Грађанима је очито остало да сами прате збивања на светском финансијском тржишту. Банке им, после сушних кредитних година, нуде већи избор, сада и држава, а одговорност је само на оном ко се задужује. Било би свакако боље када би то били динарски кредити јер примамо плату у динарима и не би бринули шта се дешава са страном валутом у свету.