Борба за „бронзу” у репризи Пекинга

Лондон – Каква ли је ноћ била код ватерполиста, да ли је неко спавао?Велика жеља звана финале се није испунила, завршна представа ватерполо турнира ће проћи без Удовичића и другова баш као у Пекингу 2008.

Има доста сличности у завршници два такмичења. И онда и сада Србија је имала можда противника по жељи. Кажемо можда,јер је претпостављамо,било лакше преко Италијана тражити пут до финала него у мечевима са Хрватском и Црном Гором. Не зато што су Кампањини пулени слабији,већ што дуели са овим другим носе одређене набој који јемогаода будеконтрапродуктиван.

Међутим,као и у Пекингу,када је на другој странио био објективно далеко слабији састав Америке, и овога пута се нешто догодило и Србија није била тим који смо навикли да гледамо.

Видело се већ против Аустралије да нешто „шкрипи”,али је тадаминус од три гола надокнађен. Италијани и себи и наматај луксуз нису дозволили. Када су већ ни из чега стигли до огромне предности од 5:2, остало им је само да са грогираним противником крену у одрађивање времена, чекања последњег звука сирене,а да ли ћекрају битиједан или пет разлике,сасвим је свеједно.

Има времена да Удовичићев стручни штаб анализира овај пораз. Јуче и данас главни циљ је био припремити екипу за „бронзу”, покушати пронаћи снагу да се у дуелу са Црногорцима,другим „рањеним лавом” стигне до бронзане медаље. Тај план „Б“ је у фази реализације,а хоће ли бити успешан знаћемо данас после подне. Финалисти Европског првенства из Ајндховена су сада предигра главној утакмици.

– Учинићу све да екипу припремим да се кући вратимо са медаљом – био је категоричан селектор Дејан Удовичић.

Неће му бити лако. Знамо колико су играчи маштали о том финалу, о могућности да се „златом” оките и тако на најлепши начин заокруже импресиван олимпијски циклус украшен свим могућим титулама –европским, светским ,ФИНА купа и Светске лиге. Остао је само још Лондон, каозавршна станица пута започетог у Подгорици 2009.

Неке разлике су и у мотиву.

Србија улази у меч жестоко уздрмана лошом игром и поразом и схватањем да од „злата” које је негде и прокламовано као један од циљева нема ништа.

Црна Гора је као циљ поставила медаљу и да им је неко понудио „бронзу” прихватили би без дилеме.  Додатни мотив за њих суреваншии за Пекинг 2008.и за Ајндховен 2012.

Чини се, на папиру, да би противник са много више елана могао да уђе у меч.

Знајући српске играче не сумњамо да ће учинити све што могу да напуне батерије, одиграју најбоље што могу у овом тренутку и стигну до медаље која им по свему виђеном у Лондону, по играма (истина слабијим у последња два сусрета) треба да припадне.

–Нико не воли да буде четврти,и„бронза” би у овој ситуацији био велики успех за нас и српски спорт уопште. Само сам једном у каријери био на четвртом месту. Било је то на Светском првенству у Мелбурну. То је ужасан осећај и читава та година ми је била хаос – прича Слободан Никић.

Нико од играча није спреман да дигне руке. И Прлаиновић и Филиповић су категорични:

– Немамо други избор. Нисмо се пласирали у финале,али остаје борба за медаљу. Морамо да нађемо мотив, да се организујемо и дамо свој максимум.

Капитен Вања Удовичић је оставио анализу за времена која долазе. За сусрет са Црном Гором је је поновио већ више пута речено:

– Знамо се, играли смо заједно, играли више пута једни против других. Биће тешко, медаља је у питању. Покушаћемо да се вратимо у живот и дамо максимум.

Предстоји велика утакмица два рањена лава. Асови у базену. Места за приајтељства сада нема. Игра се за медаљу, која би српском спорту у суморним данима Лондона добро дошла као мелем на рану.

У супртотном ватерполисти, бронзани из Пекинга ће се придружити Чавићу и Дјоковићу такодје освајачима медаља 2008. који су овде били само на корак до репризе. А тај корак је некад јако,јако велики. Ватерполисти верују да могу да га направе.

Дејан Стевовић

-----------------------------------------------------------

Били смо и пре четири године отписани

Памтиће се дуел са Црном Гором у Пекингу 2008. Удовичићев састав је тада већ био отписан. Разочарање због пораза од Америке, туча и повреде Шапића и Шефика учинили су да Црногорци унапред славе.

Чинило им се да лако доћи до медаље,прву за своју  земљу. Али јединствениСрби су демантовали све. Брзо су повели 2:0, отишли и на 6:1,демонтрирајући врхунску одбрану режији Савића и Вујасиновића који су се тада опростили од репрезентзације.На крају 6:4 велики тријумф.

Било би лепо када би се то и данас репризирало.

-----------------------------------------------------------

Други сусрет у Лондону

Србија и Црна Гора су већ играли у Лондону. Било је 11:11,а да ривал у том мечу никада није водио. Два минита пре краја наш тим је имао предност од два поготка али не и снаге да је сачува до краја. Црногорци су имали и последњи напад али без реализације.

-----------------------------------------------------------

У финалу ученик на учитеља

Много тога везује селекторе финалиста олимпијског турнира Алесандра Кампању (Италија)и Ратка Рудића (Хрватска). На чувеном финалу у Мадриду 1986. Рудић је водио Југославију против Италије у дуелу за „злато”. Југославија је победилаали је Кампања постигао пет голова.

Касније су сарађивали у репрезентацији Италије. Прво је Рудић био селектор и са Кампањом у тиму освојио  светско и европско првенство и Олимпијске игре. После су сарађивали на клупи да би га Кампања наследио после Игара у Сиднеју.

У Загребу су се нашли у финалу Европског првенства 2010. Тада је Рудић био успешнији али је Кампањи то „сребро” било равно „злату” јер Италије дуго није било на великој сцени. Реванш је био у Шангају на Светском првенству, Кампања је преко учитеља стигао до финала и касније титуле.

Данас неће бити милости. Велики ривали један другом желе коректну борбу и – неуспех.