Звуци драгачевских краљева

Гуча – Арманд Асанте скочио је на ноге лагане и почео да цупка. Музика трубача Дејана Петровића из Дубоког подигла је надахнуће у холивудском глумцу и, мада се затекао у ВИП ложи саборишта у Гучи, поред српског премијера, пожелео је да мало промени програм концерта и саопштио домаћинима своју музичку жељу.

– Био је изузетно усхићен Дејановом музиком па је тражио да му свира нумеру из филма „Краљеви мамба”, у којем је играо. Мислио сам да некако дотуримо цедуљицу Петровићу, али је концерт пре тога завршен. Ипак, Асанте ће добити де-ве-де с Петровићевом свирком у Гучи, захтевао је да то обавезно буде до уторка, јер се у среду враћа у Холивуд – каже за „Политику” Добривоје Марински, директор продукције на 52. Сабору.

„Краљеви мамба” је прича о двојици браће Кубанаца, популарних музичара, који су половином прошлог века морали да напусте своје острво и срећу потраже у Њујорку. Новопечени сабораш из Калифорније сада глуми у другом делу нашег филма „Монтевидео, бог те видео” и већ је виђен да поново дође у Гучу јер му се ова музика завукла под кожу.

Ерве Дибоа (45), професор музике на конзерваторијуму у француском граду Нанту, већ је то учинио. Први пут је у Гучи био 2010. године, поново се појавио лане и чак учествовао са својим оркестром „Le Spectre D’Оttocar”, а ове године, на 52. Сабору, чак је и победио са истим саставом, на Међународном такмичењу трубачких капела.

Том човеку Гуча се толико урезала у сећање да се много обрадовао овогодишњем сусрету, као да види неког рођака.
– Морао сам поново да дођем јер сте диван народ. Хоћу, колико ми могућности дозвољавају, да поправим слику о Србима.

– Да нисте мало закаснили, професоре?

– Не. Сада у свакој прилици причам своју, праву причу о вама, и све је више људи који ми верују.

Ерве диригује оркестром у Нанту који има 60 музичара, и где прву трубу свира Михаел Пасечник, Белорус који је ове године такође поново дошао на Сабор.

Добар сценариста овде би, по радњи из Асантеовог филма, могао да нађе стотине „Краљева Драгачева”. Нека за ову прилику, рецимо, то буде Аца Новковић (62), капелник из села Загужања на југу Србије, који је 24 године предводио свој оркестар на финалу у Гучи, а овог лета испао у квалификацијама и није стигао до јубилеја.

– Били смо девети у Сурдулици, први испод црте, јер у Гучу на финале иде осам оркестара – прича нам овај музичар, који је ипак дошао на Сабор са целим оркестром.

То је, у ствари, репрезентација његове куће: Аца је прва труба, друга је његов син Владица (40), трећа труба син Ненад (44), први тенор син Мића (41), други тенор син Тома (38), добошар син Ивица (37)...

– У Гучи смо закупили кућу за 24.000 динара, молили да нас приме у финале. Али, мрка капа, не може – прича капелник с брковима Клерка Гебла, помало сетно. Сан му је, вели, да свира још једном на позорници поред Белице, освоји неку награду и оркестар препусти деци. Јуче у подне, за њега и синове није било места у свечаном дефилеу 52. Сабора кад су сви учесници приредбе свирали улицама варошице.

Туга губитника овде се преплиће са сјајем звезда које лако отварају врата светских дворана. То су, на пример, Бобан и Марко Марковић, с врхунском музиком и подједнаком жељом да и даље тако раде.

Прексиноћ у 20 сати, у кафани „Лав” на брду изнад Гуче, представили су нови албум под називом „Човек и труба”, са 13 нумера, и одсвирали неколико. Сат касније Марко је са оркестром већ забављао друштво у кафани „Централ” у варошици, а затим су славни отац и син одржали концерт на великој позорници Сабора, који се завршио у суботу ујутро, пред свануће.

Док је зора била већ у најави, група младића из Републике Српске, који су веома бројни на овом Сабору, задовољно се враћала са концерта ханских велемајстора трубе у неки свој привремени бивак у Гучи, певајући завичајни бећарац колико да се зна одакле су и које је доба, четири ујутро: „Спавај мала, спавај, нек’ се кревет грије, добар никад закаснио није”.

Такође пред зору, али дан раније, завршен је и концерт немачког продуцента и диск џокеја Стефана Хантела (44), познатијег као Шантел, и његовог дванаесточланог састава „Буковина клуб оркестар”. Они се баве ремиксовањем традиционалне балканске музике у електронски ритам, прву трубу свира Новица Ристић из Владичиног Хана (одакле би и био добар трубач?), и концерт није могао проћи без чувеног хита ове групе под називом „Диско партизани”.

Сви на саборишту који су пратили ову свирку већ су знали речи дела песме, из неког трансилванског дијалекта: „Зеће, алеће / Ну маи интелеће / Опт ун торт / Музика нон стоп”.

Ови музичари имали су две необичне жеље, чудновате бар за саборске прилике. Тражили су мармеладу за доручак и флашу рума да понесу. Зар поред онако масног купуса? Шантел је, иначе, за долазак у Гучу добио хонорар од 5.000 евра. Све што су тражили испунили су им људи из продукције Сабора коју ове године, успешно као и претходних, води Марински из београдске агенције „Профајл”.

Ни остали хонорари нису тајна. Мирослав Илић за наступ у Гучи добија 7.000 евра, надница Мише Мијатовића и његовог оркестра је 3.000, док је Светлана Ражнатовић за свој концерт на Сабору тражила 35.000 евра и новац је већ уплаћен овој певачици. Са њеним рачунима није било проблема, већ са избором оркестра који ће је пратити.

Организатори су, најпре, најавили да ће то бити састав Дејана Лазаревића из Пожеге. Али, прошле среде одлучено је да на његово место ипак ускочи Дејан Петровић из Дубоког, са својим трубачима. Марински каже да је промена уследила по изричитом захтеву певачице, која управо с Петровићем има увежбан репертоар уз трубе.

И директор Центра за културу у Гучи Адам Тадић саопштио је јуче да је у првом плану за ту улогу био Петровић, али да није могао да прихвати због свирке на свадби, због чега је, затим, посао понуђен Лазаревићу.

– Светлана ме прексиноћ позвала телефоном и рекла: „Дејане, мораш ти да свираш, или ти или неће бити концерта”. Претходно, за ову недељу, 12. августа, имао сам заказану свадбу. Сад сам ту обавезу одложио и одмах телефоном позвао Дејана Лазаревића и рекао му шта се догађа. Нас двојица смо добри пријатељи, не желим никакав неспоразум – казао је Дејан Петровић прексиноћ за „Политику”.

Тако ће се данас и завршити 52. Драгачевски сабор трубача, концертом „Дејан и Цеца” који почиње у 19 сати на главној позорници, а организатори су штампали 15.000 улазница, продајући их по 300 динара. Пре тога, на позорници испред Центра за културу, најпре од 10 а затим и од 13 сати, биће изведен културно-уметнички програм „Чуваркућа”, уз свирку оркестара и трубача који су добили награде на финалу Сабора, у суботу увече.

То је, ето, само део саборске хронике. Весеље тече улицама брдске варошице, а допринос добром расположењу дао је и преводилац Сабора Александар Милосављевић, на конференцији за штампу. Страним новинарима требало је превести изјаву Рада Громовића, генералног директора фабрике „Застава оружје”, да ће пушком и плаштом наградити победника народног вишебоја у Гучи, који добија звање харамбаше.

Милосављевић је страним новинарима ту хајдучку титулу превео као: „Something like a Robin Hood”.
Много духа има и један извођач уличног перформанса, аутор инсталације, или концептуални уметник, ко зна шта је. Тек, момак је нашао решење како да сакупи средства за пиво: насред улице поставио је две патике, метар даље картон с натписом „невидљиви”, а између гајбицу где су новац остављали сабораши којима се досетка свидела.