Много хапшења, мало пресуда

Хапшења у афери „Агробанка” подсећају на бројне афере око којих се последњих година дизала велика прашина, да би временом све почело да пада у заборав. Милионски износи на тајним рачунима, дуги спискови осумњичених, везе са политичарима, разне криминалне групе – стечајна, саобраћајна, грађевинска, професорска, дуванска, нафтна, царинска па чак и ђубретарска пуне новинске ступце годинама, а медији се утркују да објаве детаљ више.

Под лупом јавности смењују се различити случајеви, а актери претходног, уз много мање помпе и спектакла, излазе из притвора уз јемство, електронски надзор или на часну реч. Примера је много, правноснажних пресуда веома мало.

Један од свежијих је и хапшење Мила Ђурашковића, власника „Нибенс групе” која се бави изградњом и одржавањем путева у Србији. Он је ухапшен 12. маја прошле године и у притвору је провео око годину дана, када је пуштен на слободу уз електронски надзор. Поред њега ухапшено је још седам особа, због сумње да су злоупотребом службеног положаја прибавили имовинску корист у вредности од 15 милиона евра. Они су за више од 32 милиона евра оштетили предузеће „Фам Крушевац” које се бави производњом мазива. Ђурашковићу се и даље суди пред Специјалним судом у Београду.

Некадашња директорка Републичког завода за здравствено осигурање Светлана Вукајловић ухапшена је 19. септембра прошле године у склопу истраге о малверзацијама приликом набавке вакцина против новог грипа. Приведени су и директор фирме „Југохемија” Владимир Гравара, као и оснивач ваљевске фирме „Детап” Љубомир Павићевић. Те две компаније учествовале су у набавци „Новартисових” вакцина против грипа. Нешто касније ухапшена је и Смиљка Аџић-Милеуснић, бивша директорка „Југохемије”. Сви осим Граваре, који се на слободи нашао раније, пуштени су из притвора у мају ове године уз јемства у износу од по 100.000 евра. Суђење је у почетној фази.

Некадашњи градоначелник Зрењанина Горан Кнежевић ухапшен је као члан наводне „грађевинске мафије” у том граду, 1. октобра 2008. године. Он и његови сарадници терете се да су малверзацијама са грађевинским земљиштем оштетили буџет општине за најмање 150 милиона динара. Пуштен је из притвора после 13 месеци.

Драган Џајић (62), потпредседник Фудбалског савеза Србије и директор свих репрезентативних селекција, Владимир Цветковић (67) и Милош Маринковић (72), саветник у ФК Црвена звезда, ухапшени су 5. фебруара 2008. године због сумње да су незаконито присвојили 6.127.104 евра од трансфера Горана Друлића у шпанску Сарагосу 2001. године, док су били на челу црвено-белих.

Џајић је приведен у кући на Дедињу, Цветковић у свом дому у Курсулиној 23 на Врачару. Маринковић је ухапшен у стану у Народних хероја 55 у Новом Београду. У притвору су провели пет месеци. У оптужници која је касније подигнута, терети се и спортски менаџер Ранко Стојић. Они се сумњиче да су противправно присвојили новац од трансфера четири Звездина играча у укупној вредности од 7,12 милиона евра, 8,5 милиона марака и два милиона долара. Судски поступак још је у току.

Једно од најспектакуларнијих хапшења чији су снимци емитовани у свим вестима било је привођење чланова такозване стечајне мафије, у априлу 2006. године, чији су водећи припадници провели у притвору две године и четири месеца. Горан Кљајевић, бивши председник Трговинског суда, који је означен као врх пирамиде која је незаконито прибавила 50 милиона евра, Јелица Живковић, бивши директор „Поштанске штедионице” и Секула Пјевчевић, некадашњи директор КЕБ банке бране се са слободе уз још 31 осумњиченог из те групе. После скоро шест година суђења, ово је без сумње најдужи процес у историји Специјалног суда у Београду.

Прва оптужница против групе бизнисмена, адвоката и судија на 180 страна подигнута је 11. октобра 2006. године. На њу се у наредне три године нанизало још шест нових оптужница Специјалног тужилаштва. У 2007. години поднете су три нове оптужнице, у 2008. још две, а у 2009. години још једна.

Јавност још памти неколико година старе афере са малверзацијама око увоза цитостатика, случај незаконитих додела станова из фонда савезне и републичке владе, случајеве никад осуђених власника пирамидалних штедионица „Дафимент банке” и „Југоскандика”, истраге против бившег министра здравља Милована Бојића и многе друге.

Правноснажна пресуда изречена је члановима „друмске мафије” у поступку у којем је 41 особа осуђена на укупно 116 година затвора. Михаљ Кертес, бивши директор Савезне управе царина осуђен је пред Специјалним судом на осам година затвора због изношења на Кипар најмање 38 милиона некадашњих немачких марака и за финансирање Социјалистичке партије Србије и Државне безбедности новцем царине, у укупном износу већем од шест милиона немачких марака и неколико десетина милиона динара.