Вашингтон пожурује, Москва успорава

Посета Данијела Фрида Београду део је америчке решености да се не дозволи никакав застој у решавању косовског питања, тврде дипломатски извори "Политике" који примећују да је на Балкану у току нека врста дипломатске и пропагандне офанзиве Вашингтона како би се пружила снажна подршка плану изасланика Уједињених нација Мартија Ахтисарија. Помоћник америчког државног секретара за Европу јуче се у Београду састао са Борисом Тадићем, Војиславом Коштуницом и Вуком Драшковићем.

Тадић и Фрид су се сложили да треба наставити преговоре о статусу Косова под покровитељством УН, а такође је постигнута сагласност да је "изузетно важно да безбедносна ситуација на Косову остане стабилна", како је саопштено из Председништва Србије. Речено је и да је Тадић оценио да Србија "на конструктиван начин учествује" у преговорима, али и да је за Србију било какав облик независности покрајине неприхватљив. Коштуница је Фрида упозорио да је Ахтисари изашао из оквира мандата који му је поверен и да, уместо да омогући разговоре који би водили ка постизању  компромисног решења у вези са уређењем Покрајине, он је отворио питање државног статуса Србије и предлаже прекрајање њених међународно признатих граница. У саопштењу премијеровог кабинета пише и да је Фрид рекао да САД очекују да Србија "конструктивно учествује и у следећој рунди преговора заказаних у Бечу". Као што је "Политика" већ писала, Ахтисари је 10. марта позвао председника и премијера Србије да дођу на "састанак високог нивоа" у Бечу.

У саопштењу Министарства спољних послова се наводи да је Фрид на састанку са министром Драшковићем рекао да ће међународна заједница, према предлогу специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија, имати "превасходни задатак да штити српско становништво, његове културне и верске споменике".

Два пута ка решењу

Фрид је дошао у Београд три дана после заменика министра иностраних послова Русије Владимира Титова, који је поновио да Русија неће подржати Ахтисаријев план уколико не обезбеди сагласност обе преговарачке стране и оценио да "није тренутак да се тај папир нађе пред Саветом безбедности". Обе посете уследиле су када се видело да прошлонедељни преговори у Бечу нису довели до приближавања ставова Београда и Приштине ни по једној тачки предлога специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија.

Како сазнаје "Политика", у одељењу Стејт департмента, на чијем је челу Фрид последњих седмица, осећа се велика усредсређеност на питање Космета, ажурно се преводе сви текстови из релевантних београдских медија о Косову и Метохији, помно прати изјаве чланова државног врха који учествују у решавању тог питања – и одмах се реферише високим службеницима задуженим за спољну политику. Све анализе показују да, у одсуству напретка на разговорима у Бечу, постоје два правца којима би решавање косовског питања сада могло да крене.

Након што је Москва испољила намеру да битно утиче на решавање косовског проблема, можда и улагањем вета на предлог који би био неприхватљив Београду (амерички подсекретар Николас Бернс је у први мах изразио неверицу у такву могућност), дошло је до престројавања у односима главних играча који на решавање тог питања могу да утичу. У Москви последњих дана није спомињан вето, а према изворима "Политике" није га током прошлонедељне посете Београду споменуо ни Владимир Титов, али је јасно да САД неће моћи саме да донесу одлуку о будућности Космета. То, наравно, још не искључује могућност да се Москва и Вашингтон "договоре" о Космету, можда у јуну у присуству немачке канцеларке Ангеле Меркел. Дипломата једне чланице ЕУ у Београду каже за "Политику" да ће то бити прилика да "уз узајамна попуштања, свака од светских сила покуша да оствари приоритете своје спољне политике". Извор "Политике" близак руској дипломатији тврди да се веома лако може догодити да се о Ахтисаријевом предлогу никада и не расправља на седницама Савета безбедности (попут резолуције о статусу Северног Кипра) и да једина резолуција која може да "прође" на овом светском форуму може бити само "техничка резолуција" о преносу овлашћења са Уједињених нација на Европску унију. То је прва варијанта коју дипломате предвиђају, а други сценарио је евентуално унилатерално америчко признање Косова као независне државе.

Унилатерално признање

САД су, наиме, после сазнања да Београд неће дати пристанак на одвајање своје јужне покрајине, почеле да шаљу неформалне поруке да свеједно неће одустати од плана да Косово што пре добије независност. Ако изостане договор с Москвом, САД су наводно спремне за унилатерално признање независности Косова. То се правда нестрпљењем и фрустрацијом косовских Албанаца због пролонгирања решења за Космет, које је првобитно најављено за новембар 2006. године, иако незадовољство покрета "Самоопредељење" Аљбина Куртија Ахтисаријевим планом по свему судећи представља само параван за константан албански притисак на земље које имају своје снаге безбедности. То је заправо подсећање да животи војника међународних снага зависе од добре воље и гостопримства косовских Албанаца.

У истом контексту се може гледати и на јучерашњу параду припадника Косовског заштитног корпуса на Градском стадиону у Приштини под називом "Епопеја ОВК", која је под патронатом премијера прелазне владе Агима Чекуа одржана поводом девете годишњице погибије Адема Јашарија и чланова његове породице. Чеку је ову војну смотру искористио да поручи како ће се лично ангажовати да се КЗК претвори у будућу Војску Косова.

После недавног подметања експлозива под возила Унмика, за шта је одговорност преузела Ослободилачка војска Косова, која је током рата над Србима починила бројне злочине, светски медији су констатовали да се тероризам на Косово поново враћа.

Биљана Митриновић

-----------------------------------------------------------

Фрид: Знате колики је улог

На предавању које је одржао синоћ у Скупштини Београда Данијел Фрид није говорио о Косову, сем што је рекао да Срби "знају колики је улог и да ниједан Американац не треба то да објашњава". Свој говор он је посветио "будућем партнерству Сједињених Држава и Србије" (која, нагласио је, не би требало да пропусти шансу да постане чланица ЕУ) објаснивши да је Вашингтону стало да у решавању проблема у свету, као што су израелско-палестински сукоб, Иран, Авганистан, Судан и односи с Русијом користи искуство Србије.