Институт за онкологију чека проширење

Због огромног броја пацијената којих сваке године има све више, недовољног броја кревета и конфорнијег начина лечења људи оболелих од рака, Институт за онкологију и радиологију Србије вапи за проширењем. Зрачење онколошких болесника обавља се у три смене, операционе сале су увек пуне, а место више потребно је и за примање хемотерапије. У овој установи лечи се од 45 до 55 одсто свих пацијената којима су потребне терапије за малигна обољења, а само у току једне године кроз институт прође око 100.000 болесника.

Решење за проширење болнице, за додатних 4.000 квадратних метара, постоји, каже професор др Зоран Ракочевић, директор института, и највероватније ће га надлежни органи ускоро прихватити. Др Ракочевић објашњава да они чекају да им Скупштина града дозволи коришћење новог простора, а Министарство здравља сагласност за то.

– Проширили бисмо се на парцелу која се налази у склопу института и моћи ћемо да изградимо бункер где ће бити смешени радиотерапеутски апарати, али и собе и амбуланте. У соби би било два, три пацијента, а не као сада осам до 10. Очекујемо почетак реализације плана у септембру, јер имамо разумевање градоначелника и Министарства здравља. Пре годину и по дана на листи чекања за операције на хирургији било је око 260 пацијената, који су морали да чекају на интервенцију до два месеца. Сада тога нема – објаснио је др Ракочевић.

У претходној години, захваљујући средствима института и Министарству здравља, набављена је неопходна опрема која „поправља” квалитет и брзину лечења у вредности од милион евра.

Др Ракочевић истиче да се мења и однос према пацијентима, јер се труде да врате болесника у средиште пажње.

– Број жалби са неколико у току дана сведен је у просеку на две до три за месец дана. Пацијент који се лечи од малигних болести увек је у праву и врата за приговоре су увек отворена – додао је он.

Да је неопходно проширење ове важне здравствене институције напомиње и др Даворин Радосављевић, директор Клинике за медикалну онкологију, јер је зграда грађена 1939, када је Београд имао 240.000 становника, а тада је то било довољно за онколошке болеснике.

– Сада Београд има 10 пута више становника, рак је болест која је у експанзији, болесника је све све више и зато је потребан већи простор.

У Клиници за медикалну онкологију, 87 кревета су увек пуни, а подаци говоре да је чак три пута повећан број хоспитализованих болесника у односу на период од пре 10 година. Перспектива је да се прошири простор, али и да се приме и нови кадрови. До максимума су попуњени постојећи капацитети, а последица је 30 одсто пацијената хоспитализовано више од капацитета, које лекари и сестре носе на својим плећима. Сваке суботе наши лекари иду у болнице у Србији да буду чланови конзилијума како би се одредиле терапије за пацијенте у унутрашњости, а да они не би морали да путују до Београда због тога – додао је др Радосављевић.

Од 40 до 50 одсто пацијената из готово целе Србије овде долази на зрачење, а годишње се обави око 5.000 третмана. Др Марина Никитовић, заменик директора Клинике за радиотерапију, напомиње да четири уређаја, такозваних линеарних акцелератора, ради пуном паром – у три смене и да им је неопходно да се набави још барем два апарата. На почетак терапије амбулантно чека се две недеље, а због мањка кревета и крцатих капацитета, и месец дана они који морају да приме терапију у болници.

– Непостојање листе чекања за операције смо успели да решимо уз реорганизацију начина рада и позивања болесника. Листе чекања сада су јавне и постављене на сајт установе. У пет хируршких сала, дневно се уради око 25 интервенција, а само прошле године је обављено око 7.000 операција. Радимо веома сложене интервенције, рецимо једној пацијенткињи оперисали смо у исто време тумор дојке и бубрега и метастазе на јетри. Овде се лече и сви они за које није било могуће више ништа урадити у другим болницама, па нас виде као последњу шансу за излечење. Имамо најновији апарат који ће бити у пуној примени за месец дана, а који је набављен средствима Министарства здравља и наше куће. Захваљујући том апарату, пацијентима се код узнапредовалих канцера цитостатици дају кроз руку или ногу директно у тумор, што има мање токсично дејство на организам – рекао је др Срђан Николић, директор хирургије Клинике за хирургију института.

----------------------------------------------

У току године:

50.000 до 55.000 дијагностичких процедура обави се на Клиници за радиолошку дијагностику

25.000 терапија у Клиници за медикалну онкологију

3.500 до 4.500 пацијената прође „кроз” зрачења у Клиници за радиотерапију

1.200.000 и више анализа обави се у лабораторији

200 малишана збрине се на Дечјој онкологији