Радисављевић: Истражићемо све кредите „Агробанке”

Истрага о злоупотребама у афери „Агробанка” тек је почела и у том поступку биће саслушани сви који имају информације о дешавањима у тој банци, изјавио је за „Политику” Миљко Радисављевић, специјални тужилац. Он није желео да прецизира да ли ће међу саслушанима бити и Дејан Шошкић, бивши гувернер Народне банке Србије.

„Сви они који имају информације о томе шта се дешавало у банци и под којим су условима одобравани кредити који су данас ненаплативи у периоду од 2006. до 2011. године биће саслушани. Мислим да је много важније да полиција настави да истражује све спорне кредите који нису обухваћени кривичном пријавом, која је поднета тужилаштву. Полиција има такав налог тужилаштва и то је оно на шта смо у овом тренутку фокусирани. Ко ће бити саслушан и у ком својству зависиће од онога што полиција буде урадила. Уопште не размишљамо да ли је то гувернер, председник УО или власник неког приватног предузећа, нити желим да говорим о именима”, изјавио је тужилац Радисављевић.

НБС је сарађивала са полицијом у предистражном поступку, што се види из чињенице да се кривична пријава, која је поднета 10. августа у једном делу заснива управо на извештају НБС. Специјални тужилац најављује да ће у наставку истраге бити укључена Пореска полиција и Девизни инспекторат како би се истражили токови новца по одобреним спорним кредитима.

Из МУП-а је раније најављено да од тужилаштва зависи да ли ће бивши гувернер Шошкић бити саслушан зато што је одбио да полицији достави извештај о ванредној контроли пословања „Агробанке”. Криминалистичка полиција МУП-а Србије у септембру прошле године затражила је од Народне банке извештај о ванредној контроли рада „Агробанке”, али је из НБС-а у полицију стигао одговор да извештај не могу да доставе јер је реч о „службеној тајни”.

Полиција је прошле седмице ухапсила бившег првог човека „Агробанке”, Душана Антонића, његовог сина Милана и још неколико њихових сарадника којима је после саслушања одређен притвор због сумње да су злоупотребили положај и банци нанели штету од 300 милиона евра.

Осумњичени за аферу „Агробанка” терете се за кривично дело злоупотребе службеног положаја, иако се годинама најављује брисање те квалификације из Кривичног законика.

„Морамо да радимо алатом који имамо у рукама. У овом тренутку отварамо предмет као злоупотреба службеног положаја, а да ли ће се тако завршити, то ћемо тек видети. Тема о брисању тог кривичног дела, како тражи Европска комисија у овом тренутку не утиче на вођење истраге”, наведено је јуче за „Политику” из извора блиских Специјалном тужилаштву.

Подсећамо, увелико се најављује да ће кривично дело злоупотребе службеног положаја бити брисано из КЗ, а уместо њега биће уведен низ других квалификација које прецизније одређују кривично дело. Ово застарело кривично дело, које одавно не постоји у кривичним законодавствима земаља Европске уније, остаће да постоји у Србији све док се не оконча још око 850 поступака који се тренутно у нашој земљи воде. Према најављеним проценама, злоупотреба службеног положаја као квалификација постојаће још око две до три године, односно до окончања започетих процеса како би се избегла правна несигурност уколико би до најављеног брисања дошло раније.

Упоредо са најавом брисања злоупотребе службеног положаја, Министарство правде је навело у саопштењу да ће тужилаштва у међувремену окривљене гонити за кривична дела која личе на злоупотребу службеног положаја, али су прецизније дефинисана у закону, као и за нове квалификације које би требало да буду уведене у закон ове јесени.

У нашем закону постоје квалификације примање и давање мита, прање новца, превара у служби, противзаконита наплата и исплата, несавесно пословање, противзаконито посредовање и проневера, утаја пореза и друга са много конкретније одређеним радњама извршења. Ипак, сва та кривична дела која подразумевају кршење закона током обављања службене дужности, могу да се подведу и под злоупотребу службеног положаја.

Ово кривично дело стављано је по правилу на терет у готово свим великим случајевима разних криминалних група. Онда би уследили веома дуги судски поступци, од којих већина ни до данас није правноснажно окончана.

Један од добро познатих примера је и случај Станка Суботића Цанета, који је у Србији осуђен на шест година затвора због злоупотребе службеног положаја почињене шверцом цигарета. Суботић живи у Швајцарској која га није изручила Србији зато што у свом законодавству нема кривично дело за које је Суботић оптужен пред београдским Специјалним тужилаштвом.

За злоупотребу службеног положаја терете се и окривљени у аферама „вакцине”, „Мобтел”, „Нибенс група”…