Гуча постала народни обичај

Гуча – У недељу ујутро у пола два саборашима је било потребно 40 минута да, крећући се корак по корак у реци народа, превале раздаљину од само 500 метара, између стадиона и средишта варошице. Гуча је и те ноћи била пуна, мимо свих неприлика нашег доба, јер је Сабор трубача постао обичајно окупљање српског народа.

Пензионисани полицајац из Чачка већ годинама на Сабору продаје музичке дискове, увек на истом месту, и каже да је сада пазар био упола лањског. Током управо завршеног 52. Сабора, привремене радње на тротоарима у Гучи отворио је 221 трговац или занатлија, и листом се жале да су им приходи мањи 30 до 50 одсто него 2011. Неки нису стигли ни трошкове да покрију али су сви, сем петорице, платили закуп од 5.000 или 10.000 динара по дужном метру тезге.

– Овогодишњи приходи организатора Сабора од издавања простора за шатре и тезге износе 14 милиона динара, колико и 2011. Толико износи и приход од паркинг карата – каже за „Политику” Милан Парезановић из Локалне пореске администрације општине Лучани.

Он истиче да су се домороци прихватили посла више него пре, наравно због беспарице. Лани је 55 Гучана тражило дозволе за отварање башти у својим двориштима, сада их је било 20 више.

Повећан је и број специјалних прекршаја који постоје само у Гучи и нигде више на свету. Наиме, комунални инспектори саставили су 10 записника против угоститеља који су, за време Сабора, пуштали нетрубачку музику. У варошици је, наиме, на снази општинска одлука да се то, ради чувања части трубача, не сме чинити а запрећена казна у прекршајном поступку је чак до 300.000 динара.

Занимљив начин да на Сабору нешто заради пронашао је Зоран Ристић (55) из Владичиног Хана, који је дошао са тројицом синова. Бојан је капелник и прва труба другонаграђеног оркестра на Сабору, Славиша је трећа труба а Игор тенор. Ту је и Славишин син Стефан (13) који води пионирски оркестар, победнички на овом Сабору у својој конкуренцији.

Зоран је на Сабор донео алат и пластичне мембране за замену пробијених бубњева. Обе ударне површине овог инструмента су од пластике, величине 61 центиметар, коју он набавља из Америке или Грчке. Једна страна бубња дебела је 3, друга 1 милиметар.

–Први ми се јавио бубњар из оркестра Елвиса Ајдиновића. Њему сам заменио „јединицу” за 150 евра – каже Ристић.

Необично је што „тројка” кошта много мање, тек 50 евра, али то су тајне његовог заната. Мајстор поправља али и прави бубњеве, тврдећи да су његови најбољи у Србији. И, са три килограма тежине најлакши, јер други, каже, теже седам или осам.

– Правим их од алуминијума који купујем у Севојну, табла од метар са два довољна је за три бубња. Потребно ми је, још десет челичних шипки да бих учврстио склоп. Израда траје три сата и све кошта 500 евра.

На бубањ се додаје чинела (35 центиметра) коју купује у Истамбулу за додатних 120 евра, бубњару у једну шаку иде букова маљица са филцом на врху (20 евра), а у другу штап за ритам (џабе). Зоран је у Гучу понео 40 пластика, али не знамо какву је рачуницу извео на крају.

Саборашким светом усхићен је Слободан Пешић (39), предузетник који тргује музичким инструментима на велико. Рођени Београђанин ове године је први пут видео Гучу, на наговор колеге Драгана Јагодића.

– Нико љут, нико нервозан. Опчинила ме опуштена атмосфера, скоро да човек не поверује да нешто овако постоји. Имам план о коме сам већ разговарао са домаћинима, да на следећи Сабор позовем 30 пословних сарадника и познаника из Берлина, Хамбурга и других делова Немачке. Неки од њих су професионални музичари, свирају у филхармонијама, и сигуран сам да ће и они заволети Гучу – каже Пешић.

Некоме је, међутим, и овакав саборашки темпо био пребрз. Др Душко Шулубурић, директор Дома здравља „Лучани”, каже да је особље ове установе током Сабора обавило 1.027 прегледа. Од тога, 298 сабораша доведено је у Хитну помоћ, а још 97 збринуто на терену. Од доведених, 45 сабораша било је у стању тешког пијанства о чему ће Дом здравља, по протоколу, обавестити Светску здравствену организацију.

– Нажалост, за време приредбе преминула су два госта Сабора, оба од срчаног удара. Један је из Подгорице, рођен 1963, други из Београда имао је 72 године. Последње ноћи, у Турици се преврнуо аутомобил са саборашима из Ужица и једна девојка је, са тешким повредама, превезена у чачанску болницу – наводи др Шулубурић.

Та последња ноћ донела је највећу посету на овом Сабору. Чак 35.000 гостију дошло је на концертно вече које је отворио Дејан Лазаревић из Пожеге са својим оркестром, а затим је на сцену изашла Светлана Ражнатовић коју су пратили трубачи Дејана Петровића из Дубоког.

Певачица је продужила концерт са уговорених 90 на 120 минута, а после силаска са сцене и она је била одушевљена Гучом:

– Могу да певам и на Ушћу и у Арени, али Гуча је врх моје каријере.