Богати не спасавају буџет

Држава неће смањивати плате и пензије, већ ће терет кризе највише сносити богатији слој становништва. Испод ове изјаве данас и буквално може да се потпише премијер Ивица Дачић, али ово је у марту 2009. године изјавио његов претходник и шеф Мирко Цветковић. Тек, рецепт за смањење минуса у каси на овај начин је опробан, али није био довољан. Ефекат тих мера био је свега неколико милијарди динара, а наш буџетски дефицит те године био је око 150 милијарди динара.

Очекивало се у то време, када је ресорни министар била Диана Драгутиновић, дакле на почетку финансијске кризе, да ће држава од оних који највише имају 2009. године намаћи бар 16 милијарди динара. Сакупљено је неколико пута мање новца.

Засад је непознато којим мерама ће премијер Дачић направити такву врсту пореске клацкалице да они који највише имају поднесу и највећи терет кризе. Могуће је да је на уму имао сет мера које је недавно најавио министар финансија Млађан Динкић, а које подразумевају растерећење малих и средњих предузетника. Како је истакао недавно, занатлијама ће бити укинуте фискале касе, а мали привредници ће све обавезе према држави измиривати преко само две уплатнице. И то тако што ће плаћати само ПДВ и порез на имовину. Осталих намета биће ослобођени, најавио је ресорни министар.

Диана Драгутиновић 2009. године имала је другачији план. Као једна од мера средином 2009. године уведен је такозвани кризни порез на мобилне телефоне. Укинут је већ почетком 2011. године и то након што су наши државни званичници објавили да је криза прошла, па су и мобилни оператери захтевали да им се укине кризни порез. Пун ефекат ове мере је исказан само у 2010. години. Према подацима Министарства финансија те године је сакупљено око 5,8 милијарди динара. У периоду од 2009. до 2011. године укупно је наплаћено 9,3 милијарди динара.

Сматрало се у то време да ће значајнијим опорезивањем власника чамаца, пловила и летелица држава, такође, моћи да обезбеди неке приходе. Ефекат је, међутим, био миноран са становишта буџета.

Прикупљено је свега око 30–50 милиона динара годишње. Приходи по основу пореза на употребу ваздухоплова и летелица су, такође, занемарљиви и износе око један до два милиона динара, кажу у Министарству финансија.

Тада је донет и Закон о привременом смањењу плата у државној администрацији и јавном сектору. Било је предвиђено да се део примања запослених чија је зарада већа од 40.000 динара уплаћује у Буџетски фонд за решавање проблема проузрокованих негативним ефектима светске економске кризе. Ова мера била је на снази од 1. јуна 2009. године до 31. јануара 2010. године и није обухватала све запослене у јавном сектору, будући да су поједине јавне службе биле изузете. Ефекат ове мере износио је укупно 1,7, од чега скоро 1,5 милијарди динара у 2009. години.

– То значи да или у Србији нема толико богатих или нам је евиденција лоша – рекао је 2009. године професор Јуриј Бајец, који је уједно био и именован за члана Економског савета премијера Мирка Цветковића.

Према оцени Владимира Глигорова, сарадника Бечког института за међународне економске студије, није реално очекивати неко веома значајна повећање прихода по том основу.

– Вероватно је могуће повећати порезе на дохотке, посебно оне на добит. Простор постоји и када је реч о порезу на имовину. Приходи из ових извора су знатно пали после 2008. године. И не опорављају се. Бар не реално. До колико новца може да се дође зависи од укупне пореске реформе и од других мера привредне политике. Ако се истовремено тежи субвенционисању приватних инвеститора, који је смисао опорезивати им добит – упозорава Глигоров на ову контрадикторност.

Такође, ако се тежи смањењу доприноса, како би се повећала добит предузећа из које ће они инвестирати, који је смисао опорезивати добит, пита се наш саговорник.

– Прогресивност пореза на доходак домаћинства је нешто друго и могло би да буде нека врста корекције регресивности пореза на додатну вредност. Међутим, није. Коначно порез на имовину и капитал би могао да донесе нешто значајније приходе, јер су занемарљиви, мада те врсте пореза имају већи тренутни него дугорочни ефекат – процењује Глигоров.

Прогресивно опорезивање је међу економистима у свету предмет широке расправе. Предлагачи ове врсте намета истичу да је то добар метод за смањење економских неједнакости, док противници тврде да такав порез гуши тржишну економију и дестимулише власнике капитала.

Србија у новијој историји памти покушај владе Мирка Марјановића да мањак у буџету 1998. године попуни порезом на луксуз. Идејни творац тог пројекта био је Војислав Шешељ, који је грађанима увео таксу за излазак из земље, порез на поседовање мобилних телефона, сателитских антена, али и аутомобила с моторима јачим од 2.000 кубика.