Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ваша разгледница

Ваша разгледница
Залеђена Нева

Санкт Петербуг, познат и као Петроград и Лењинград, простире се на око 1.500 квадратних километара, површином дупло већи од два Њујорка. Други по величини град у Русији, броји око 4,5 милиона становника, лежи на делти Неве и отворен је према Финском заливу.

Град је премрежен са 20 канала и више од 300 мостова. Петроград се простире на више од 40 острва, а дуж обале налази се велики број архитектонских бисера. Основан је 1627. на лични захтев руског цара Петра Великог који је од ненасељене мочваре створио један од најлепших градова на планети.

Лука је постала веза Истока и Запада. Са велике станице у Санкт Петербургу излази се на највећу и најважнију улицу у граду – Невски проспект. Недалеко одатле налази се кружни ток и велики обелиск, споменик Александру Невском, руском ратнику проглашеним за свеца, баш као што је код нас цар Лазар.

По преласку канала Грибоједов, призор који се памти је свакако Казан катедрала, са богато украшеном јелком у центру мањег парка.

У близини катедрале, за пристојну цену, можете кренути у обилазак града минибус турама.

Шетња градом је по правилу пријатна, чак и када временске прилике нису најбоље: дан усред зиме траје свега неколико сати, а уобичајена температура је 15 испод нуле. Не рачунајући снажан ветар! Током Другог светског рата, у трогодишњој блокади, у граду је умрло око милион и по људи од глади и хладноће.

На обали залеђене Неве, мали црни ледоломци парају слој леденог покривача поред катедрале Свети Исак. На прилазу обали подигнут је Адмиралитет са високим јарболом на чијем врху доминира застава града. Покретни мостови спајају центар града са оближњим острвима а од призора који се памте треба истаћи Дворски трг у чијем центру је Александров стуб. Трг је окружен палатама, од којих је најпознатија Зимска палата и чувени музеј Ермитраж, као и Мраморна палата одакле почиње пространи парк Марсово поље, са вечитим пламеном који избија из земље, у спомен незнаним јунацима.

Петербург је мултинационална средина од самог почетка оснивања. Доказ за то је и прелепо очувана џамија, арапског стила. Иако Руси чине већину, има доста Украјинаца, Белоруса, Јевреја и других народа.

Веома је тешко побројати културне вредности и историјско богатство града са оволиком површином. Ако погледате карту, у кругу од 60 километара нижу се палате, које су саграђене за потребе царске породице, летњиковци и вртови. Северна престоница, Северна Венеција, само су неки од надимака које је Санкт Петербург заслужио и чије је вредности успео да сачува, ма колико тешкоћа угрожавало град и његове грађане.

Најбољи период за посету граду је пролеће. Бројне фонтане су активне од априла до септембра. У целини, град је лепо организован и чист. Што се транспорта тиче, најбоље је користити метро који је укопан дубоко под земљом, због мочварног тла.

Скоро да не постоји аспект живота и стваралаштва којим Петербург није поносан. Историјско наслеђе огледа се и у чињеници да су у овом граду стваралачки век провели Достојевски, Пушкин, Тургењев, Гогољ, Репов…

Бројна искушења кроз која су прошли град и његови становници обликовала су карактеристичан менталитет, другачији од остатка земље. Такви су били и експерименти, обављени за време владавине комуниста, када је већи део прошлости везан за царску Русију био забрањен или уништен.

Старији становници памте када су катедрале биле библиотеке, кафане биоскопи, а цркве затворене. Уколико сте љубитељ словенске културе, добар избор је посета Руском националном музеју. Уколико сте симпатизер анархиста, надомак тврђаве постоји бифе "Анархист". Ако сте симпатизер комунизма, не пропустите крстарицу "Аурора", живог сведока Октобарске револуције са чијих је топова 1905. објављен знак за устанак.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.